Nova Evropa

власт и новчарска централа, а Господарски Савез као централа за набављање и продају робе (првенствено дакако за задруге). Одвајање новчане централе од централе за робу било је од нарочите важности зато што је тиме порасла вера штедиона у своју нову новчану матицу, 4 подједно је централа, за робу, Господарски Савез, дошла под контролу Задружног Савеза, који јој је давао кредите и регулисао на тај начин опсег њена деловања према потребама задруга за робу. Важна је била такођер задаћа Задружног Савеза у Љубљани за организацијони рад, пропаганду задружне мисли, и правну помоћ својим члановима, напосе у пословима код регистрацијоних судова, те код порезних и других области. У почетку, протезао се делокруг Задружног Савеза у Љубљани на све покрајине бивше Аустрије, у којима су становали Југословени, дакле и на Истру и Далмацију с отоцима, те се Савез убрзо развио тако да је 1912 имао 668 чланова, а, 1918 досегао највиши број од 682 члана. Године 1907, међутим, основан је за хрватске задруге у Далмацији »Задружни Савез« у Сплиту, у који св удружило 88 далматинских задруга, које су пре биле чланице Задружног Савеза у Љубљани.

да, време Светског Рата, задругарство за робу у Словенији, са, својом централом, Господарским Савезом у Љубљани, имало је да прође кроз многа; тешка. искушења, и ту се тек показало као права народна и социјална, установа. Задруге су биле тада једина. обрана против бесавесне спекунације приватне трговине, и њима треба захвалити, Господарском Савезу у Љубљани и Задружном Савезу у Цељу, да у Словенији ни у најтежим часовима није било одвише великих запрека, за несметану пучку прехрану. Исти благотворни утицај задруга на цене животних намирница и на опскрбу пучанства са живежом и другом потребном робом опажа сен у годинама после Рата; па св и данас још може тврдити, да су цене животних намирница и друге робе у Словенији знатно ниже неголи у свим другим покрајинама наше државе баш услед корисног утицаја задруга. Жито и брашно довезени из Баната продају се у Љубљани јефтиније него У Београду и у најближем суседству.

"Господарски Савез у Љубљани основан је (1000) као друштво, али св године 1904 претворио у чисту централу за. робу; а као ревизијска, област, и као централа за новчано изравнавање, основан је тада, како рекосмо, Задружни Савез у Љубљани. После рата реорганизовао св Господарски Савез у велико економско подузеће са самосталним одељењима, за. поједине гране: одељење за трговину са пољопривредним продуктима, са колонијалном и спецерајском робом (које је имало у 1921 — 698 вагона, робног промета); пољопривредно одељење за пољске и друге стројеве, за уметно ђубре, цемент, бензин, плави камен, сумпор, семење (које је имало у 1921 — 884 вагона промета); одељење за месо, коме је сврха уновчење и извоз домаће стоке, са властитом хладионицом и сушионом, и с модерним стројним погоном; шумско одељење, које је у години 1921 извезло на 860 вагона дрва и угља, те које има више властитих пилана, а даје посла, стално више од 300 радника; одељење за вино (с прометом од 202 вагона у 1921), с властитим подрумима у Шишки, те цистернама за. транспорт вина; и на крају, новоосновано одељење за млеко, које организује задружно млекарство, те поред извоза млечних продуката организује такођер и извоз живине. У већим местима има Господарски Савез