Nova Evropa

проузроковао је рат нагли застој у том правцу, те морамо са жалошћу констатовати да ни данас, нарочито кредитно задругарство, не напредује онако као пре рата.

Др. Јоже Басај, секретар »Задружне Звезе« у Љубљани.

Poljoprivreda u ЗТоуепаској.

Više od 40% površine na kojoj stanuju Slovenci zapremaju šume, Zato što je Slovenija relativno dosta gusto naseljena, ргеostatak plodne oranice ne donosi toliko proizvoda koliko bi bilo dovoljno za prehranu celog stanovništva, usled čega je Slovenija prisiljena da uvozi žita u velikoj količini, Ona se stoga ima ubrajati medju naše pasivne pokrajine, Pri svem Фош је poljodelstvo veoma važan faktor u slovenačkom narodnom gospodarstvu, utoliko više, što se u Sloveniji naglo podiže industrija, koja je najbolji potrošač poljskih proizvoda,

Nemamo ftačnoga pregleda o poljodelskoj produkciji u celoj našoj državi, pa to sprečava i tačno popisivanje poljodelstva u Sloveniji, Ne ostaje nam stoga drugo do da se oslonimo na statističke podatke koji su nam ostali još iza stare austrijske uprave. Statistika Ministarstva Poljoprivrede temeljila se na poreznom katastru, deleći obradjenu zemlju na parcele po njihovoj plodnosti, a 60dišnje izvršavajući reviziju prema izveštajima naše Kmetijske Družbe. No budući da je vlada odredjivala za reviziju poljoprivredne statistike veoma neznatne iznose, to su i svakogodišnje dopune i ispravci ispadali prilično površni, Jedina dobra strana ove naše statistike dolazi otuda, što agrarna reforma nije imala onoliko uticaja na poljoprivredu u Sloveniji koliko u drugim našim krajevima (naprimer, u Slavoniji, ili u Vojvodini), usled čega možemo smatrati, da je statistika o poljodelskoj produkciji u Sloveniji tačnija nego po drugim našim pokrajinama, Doduše, »Zavod za promet sa žitom« naredio je bio, početkom Rata, tačan popis cele obdelavane zemlje ; ali je taj popis ispao tendencijozno skrojen, jer su popisujući organi nastojali, što su bolje mogli, da narod sačuvaju od ratnih dažbina, Ža statistiku Ministarstva Poljoprivrede, medjutim, ne moramo se bar bojati, da je namerno krivotvorena, usled čega se pri izveštavanju o našoj poljoprivredi ne možemo odlučiti za drugu statistiku nego za nju. Gde dakle ne navodim izrično drugo vrelo, pozivam se za svoje podatke na statistiku bivšeg Ministarstva Poljoprivrede u Beču (»Statistisches Jahrbuch des k, u. k, Ackerbauministeriums fur das Jahr 1913«). a

Slovenačka ima površinu od 16,197 kvadratnih kilometara ; od toga je 677,686 hektara šume, i to : 179,266 ha pripada уејероsednicima, a ostatak je podeljen medju 200—250.000 malih posednika, Godišnja produkcija drva procenjuje se па milijon kubnih me-

78