Nova Evropa

inostranaca, te izgradio dobre ceste, udobne hotele, a po najvišim alpinskim vrhuncima takodjer i izvrsno snabdevene planinske kuće. Ovaj smisao za udobno smeštenje stranaca nije u našem narodu nastao odjedared, ili možda tek u poslednje vreme, nego se razvijao, iako u drugim oblicima nego danas, organski, kroz stoleća, iz urodjenih sposobnosti slovenačkog pučanstva, Slovenija je, budući alpinska zemlja, oduvek upućena na marljivost i radinost svoga stanovništva. Zemlja sama nije dovoljno radjala da bi opskrbila celi, već i ranije dosta gusto naseljeni narod, Stoga je ovaj od davnina još uočio bio dobru zgodu koju mu je pružao povoljni geografski položaj njegove otadžbine, Slovenija, ležeći na samom podnožju Jadranskog Mora, izmedju dva velika naroda, Nemaca i Talijana, bila je poput Holandije, upravo pozvana da iskoristi sve povoljne prilike što joj ih pruža veliki medjunarodni promet koji njome struji. Još pre tristotine godina išla je preko Slovenije glavna pruga iz Beča na Trst,iiz Beljaka preko Maribora i Ptuja u Hrvatsku i na Balkan, tako da su i danas glavni gradovi Slovenije — Ljubljana i Maribor — važna medjunarodna željeznička čvorišta, Prema tome, sasvim je razumljivo što se naš seljak naročito bavio gostijoničarstvom, tom najizrazitijom granom prometa inostranaca,.na glavnim prometnim žilama. Davno pre nego što je preko Slovenije pošla željeznica, bilo je po »carskim drumovima« mnogo dobro uredjenih gostijona, od kojih neke još i danas nose od starine nazive [»Stara Pošta«); one su vršile tada istu službu što je vrše danas naši moderni hoteli, i bile su daleko na dobru glasu. Već pred sto godina bile su one dobro poznate radi udobnih i lepo nameštenih soba, te dobre posluge, kako to saznajemo iz memoara gostiju koji bi se za vreme Ljubljanskog Kongresa nalazili u Ljubljani, Klica dakle za razvoj današnjem prometu stranaca u Sloveniji nije importirana izvana, nego je živela u duši našeg čoveka, Ni najlepši krajevi Bosne, Srbije i Južne Srbije, Makedonije, i Crne Gore, neće privući sirance ako ondašnje pučanstvo samo ne -prione oko prirodnog bogatstva svoje zemlje, kako su to učinili Slovenci,

Još je jedan momenat bio veoma važan za razvoj prometa stranaca u Sloveniji, To je duboka ljubav našega naroda prema svojoj zemlji, lako je sam krš, i jedva mu pruža najnužnije što si stiče u znoju lica svog, on je ljubi naročitom ljubavlju, jer poznaje njene lepote. Naš prvi pesnik, Valentin Vodnik, bio je oduševljen planinar. Njegova »Oda na Vršac« peva o lepoti Julijskih Alpa, o onoj radosti i naročitom čuvstvu što ga oseća misaoni turista kad se uspne na vrhove naših planina, A naš najbolji pesnik, Prešern, peva u svom lepom sonetu milinu Vrbe »dragog mi domaćeg sela«, i u besmrtnom »Hrstu pri Savici« ovekovečio je lepotu današnjeg svetskog kupališta Bleda i okolice, Za njima je sledio ceo niz pesnika, na čelu sa Simonom Gregorčićem, čija »Oda Soči« ima svetski glas, i čija je pesma »Nazaj v planinski raj« prodrla i u zadnju slovenačku kuću,

Ova ljubav za dom i rodjenu grudu dobila je prvi put svestan, огбаnizovan oblik godine 1893, u ustanovi »Slovenačkog planinarskog društva«, koje ima velikih zasluga za. naš promet stranaca, Ono je bilo ognjište oko kojeg su se skupljali svi ljubitelji slovenačkih ·pla-

95