Nova Evropa

Економски преглед.

Исхрана наших пасивних крајева.

Недовољна властита. продукција артикала потребних за прехрану народа н стоке није довољан критериј за оцену, да ли један крај спада у такозване пасивне крајеве, те да ли према. томе то подручје моментано преживљује тешку и готово безизлазну кризу. Јер по томе, да ли сами продуцирају све оно што им треба за исхрану, морали би се и скоро сви наши градови, поготово онн већи, уврстити у категорију пасивних крајева, будући да. је њихова. продукција артикала за прехрану минимална те нити издалека, не подмирује велике потребе становништва наших градова. Даље, према томе критерију н Словенија, премда. једна од наших економски пајнапреднијих покрајина, и са релативно јаком индустријом, спадала бн у ред пасивних крајева. А ипак никоме не пада, на ум да Словенију или наше градове ставља у категорију пасивних крајева, и да их препусти бризи Министарства за Социјалну Политику. Пасивност једнога краја, или и једне читаве покрајине, не сме се дакле одређивати једино према томе да ли тај крај, или та покрајина, више конзумира житарица H других продуката пољопривреде него што их саме на, свом територију производе; јер ако су ти крајеви у другим привредним гранама активни, тојест зко имају вишака којима су у стању да подмире мањак у погледу житарица. и других пољопривредних артикала, онда о пасивности, бар у привредном смислу, не може да буде говора. Дапаче, најбогатији крајеви света, специјално предели са, јако развијеном индустријом, у питању исхране често су потпуно пасивни.

Под пасивним крајевима разумевамо само оне крајеве који, поред недовољне властите продукције главних продуката пољопривреде, нису у стању ни вишком других прихода да сами подмире тај мањак већ су било упућени на туђу помоћ (већином на државну) ни милостињу било пак присиљени на тешке жртве ин одрицања, У такав ред пасивних крајева. спадају у нас знатни делови Далмације, Херцеговине, Црнегоре, затим Лика, те неки други мањи одломци наше домовине. Ипак проблем тих пасивних крајева није свуда исти, те се и узроци, а по томе и ситуација, појединих пасивних крајева. битно разликују једни од других.

Читаву зону наших фактично пасивних крајева морамо делити углавном на два појаса: приморски н загорски појас. Ту деобу треба провести зато што су узроци кризе у оба ова. појаса потпуно различити. Наши приморски крајеви, све тамо од Сушака па скоро до Улциња, скупа са свим отоцима, не пронзводе ни у нормално време ни толико житарица да би достајало за прехрану становника тих крајева ма н за само један месец дана; а ипак, пре Рата, ти крајеви у економском смислу нису никако били пасивни, нити је требало да држава предузима икакве акције за њихову нехрану. Дапаче, ти су крајеви задњих година пред Рат толнко напредовали, да су им улошци приштедње по новчаним заводима н разним благајнама и задругама управо рапидно расли. У тим крајевима вино је било главни, може се рећи једини, продукт широких слојева. Приходом од продатог вина, које је углавном ишло ван граница, наше данашње домовине, наш је приморац био у могућности да подмири велики део својих

186