Nova Evropa

на тржишту такова ситуација, да нашем Приморју ни уз ове тако снижене цене није могуће пласирати знатнију количину свога вина.

Пре Рата, експорт вина, које се продуцирало у Приморју, ишао је у Трет и на Ријеку, делом за локални конзум а делом да се даље експортира у Маџарску, Аустрију, и у крајеве данашње Чешкословачке. Да бе заштитила продукцију властитог вина, Аустро-Угарска је, задња два деценија, ударила тако високу царину на страна вина, да су преко границе прелазиле једино незнатне количине десертних вина. Али пре тога, из политичких разлога, Аустро-Угарска дозволила је била уз незнатне царине слободан увоз талијанском вину; па како Италија продуцира своја. вина под далеко бољим ауспицијама, разни крајеви Аустро-Угарске који су раније трошили вина нашег Приморја прешли су на талијанско визо. Тиме је настала у самој бившој монархији далеко већа продукција него што је било потребно за конзум, услед чега је отпочело обарање цена. домаћем вину. То обарање цена ишло је тако далеко да је прешло продукцијоне трошкове, те је читаво наше Приморје стењало под тешком привредном кризом. То је било време такозване »винске клаузуле«. А ла. ситуација буде што више аналогна данашњој, управо је у оно време по виноградима северне Далмације харала филоксера и ништила редом винограде. Тек кад је Аустро-Угарска, пред којих двадесет година, укинула слободан увоз талијанском вину, опоравило се и наше виноградарство и подигло на ступањ на којему се је налазило пред Ратом.

Данас је снтуација за вино наших приморских крајева лошија можда. него и за оне кризе пре двадесет и више година. Ми сами не можемо. да конзумирамо читаву продукцију, тим пре што вина нашег Приморја, услед своје нарочите каквоће, у самој нашој домовини имају тек ограничену прођу. Већина наших приморских вина ишла је пре Рата у крајеве који су данас ван склопа наше државе. Експорт у те раније конзумпијоне. крајеве нашег вина. данас је тежак, дапаче готово н немогућ. Апстрахујући од потешкоћа, саобраћаја са тим крајевима, који су данас за нас иноземетво, наше се вино не налази више заштићено високим увозним царанама, како је то бно случај пре Рата. У Аустрији, Маџарској, ни Чешкословачкој, наше вино наилази данас на јаку конкуренцу талијанског випа; а будући да Италија продуцира своје вино под бољим погодбама _ него наше Приморје, није чудо што је талијанско вино, код паритетних прилика, скоро сасвим потисло наше вино из тих држава,

Према свему овом, јасно је да је криза нашег Приморја дубљег значаја и веома тешка, и да ће поуздано подуже трајати. Моментано, као ин оно пред једну годину, кад је ишло нешто нашег вина у Фрапцуску — ситуација се може нешто и поправити; али то не може дуго трајати. Тешкоћа лежи у томе, што овде није лако, као код неких других грана пољопривреде, прећи из продукције једног продукта на продукцију другог продукта; ако је, например, из било којих разлога нерентабилно сејање зоби, са лакоћом се прелази на сејање јечма, кукуруза, или нечег трећег. Код виноградарства ти нагли прелази из једне културе у другу потпуно су немогући, тим пре што ни земљиште, у већини случајева, није ни за што друго прикладно до за гајење винове лозе. Да се опет само виноградарство интензивније води, да се рецимо пређе на продукцију десертних вина или на продукцију столног грожђа, ни то није

188