Nova Evropa

Главна тешкоћа при решавању питања наших пасивних крајева, поименце оних којн су у латентној кризи, лежи у том што у њима немамс ниједног већег индустријског центра, који би био у стању да постепвно преузима вишак радне снаге, као што рецимо Загреб апсорбује претек на. радној снази из пренасељених срезова, вараждинске жупаније. Они људи који одлазе у Америку, уколико тамо стално не остају, кад се поврате кући редовно су без занимања; заната. обично не познају, а у пољопривреди или не налазе довољно рада или су се одучили од пољопривредног рада, те већина њих животари тако док траје приштедња донесена из Америке, да се касније поново врате у Америку, или, ако су остарили, да, шаљу онамо своју старију децу. Чињеница, је, иако јој моментано не знамо протумачити узрока, да вишак радне снаге у нашим пасивним крајевима. до данас није ни покушао да дође до зараде у нашим севернијим, индустријално јаче развијеним крајевима.

У сваком случају, проблем исхране наших пасивних крајева не даје се напречац решити. Додуше, велика суша у лето године 1922 утицала, је да је криза избила. свом жестином, и да су се појавили и случајеви гладовања; али ин без ове абнормалне године привреда наших пасивних крајева била би у тешкој латентној кризи. Криза Приморја, акутна тек у ове задње две три године, дуже ће да потраје: догод се ситуација на винском тржишту из темеља не промене, или док наши приморски крајеви не пређу и на друге културне гране. Криза загорских пасивних крајева. није мање тешка, јер је она већ деценијима латентна, и свака, већа, елементарна. непогода претвара, је у акутну кризу, са свим њеним тешким последицама. — Имало би ипак начина да се злу и у сразмерно кратком року бар донекле доскочи. Например, изграђивање жељезничке мреже у нашим пасивним крајевима ублажило би утолико кризу што би онда тај народ у својој ближој околини дошао до рада и зараде. Али код наше саобраћајне политике, овај начин даје мало наде.

Не преостаје дакле друго до радикалне мере. Криза наших пасивних крајева састоји се данас углавном у томе, да на том земљишту живи далеко више народа него што економске прилике тог територија дозвољавају. Према томе, радикални лек био би, да се вишак ове радне снаге исели. Будући да нема изгледа да би се природним процесом, прелазом у индустријално радништво, ова криза сама од себе н сукцесивно решила, морала би сама држава да се побрине, да се исељење проведе. Исељењем једног дела становништва из пасивних крајева, остало би онима који заостају толико земљишта да могу да раде и живе под повољнијим уветима moro што је то данас случај. Предувет за успех овакова пресељавања, био би, да се људи из истог села, или барем из ближе околине, скупа иселе, да би им тако било лакше, и да се не би набрзо поново вратили одакле су отишли, као што је у задње доба било доста случајева са појединим породицама, На великим државним добрима, или на имањима која су потпала. под аграрну реформу, дао би се, уз извесне материјалне жртве, добро населити вишак радне снаге који у пасивним крајевима пема средстава ни поља рада, Само таким мерама дало би се, колико ми можемо да видимо, провести једно темељно и за данашње прилике дефинитивно решење овог важног н акутног проблема.

Иво Белин.

190