Nova Evropa

Кад би сви окрузи имали само по два до три посланика, систем пропорца. био би у суштини потпуно изигран, будући да би само јаке групе могле доћи до мандата. Што је дакле већи изборни округ утолико је принцип пропорца лакше проведив. Идеал би у том погледу био, кад би за читаву државу важио један једини изборни систем, тако да ниједан глас ниједне странке, ма он пао у било којем округу земље, не оде изгубљен. Само што би ту била опасност, да, изборници, код једне једине листине, изгубе сваки контакт са својим заступницима, те да становите групе у појединим странкама могу свим присталпама странке у погледу кандидата наметнути своју вољу. Да се то избегне, а да ипак ниједан глас не буде изгубљен, заведен је у неким државама такав систем пропорца да се, поред кандидадијоних листина по окрузима, постави и једна државна листина: мандати се поделе по окрузима, и то према количнику, а сви гласови који не досегну количник, или који након додељених мандата преостану, иду у корист државне листине дотичне странке. На крају се сви ови остаци зброје, и по њихову збиру пропордијонално се додељују преостали мандати.

„Да покажемо разлику при подели мандата. према разним системима, ми ћемо ниже изнети три табеле, које показују какви би били изборни резултати код примене разних метода пропорца. Прва табела показује фактичне резултате, како су их донели избори од 18. марта, ове године. Друга табела казује, какви би резултати били да је, код истог броја гласова за поједине странке, вредео и сад систем поделе мандата, какав смо имали при изборима за Конеституанту. Трећа табела доноси резултате које бисмо добили да. је

жод нас на снази систем државних листина у горе изложеном смислу, тако

да изборни резултати буду најприближније прави одраз воље изборника. Главна, је разлика између система који важи данас, и система, који је

важио за изборе за, Конетитуанту, да данас — осимнеких ретких изнимака

(окрузи са шест и више мандата у којима само једна, или две листине до-

бијају количник) — само оне странке које су добиле количник долазе у

обзир при подели мандата, док су по систему који је вредео за Конституанту до мандата долазиле и странке испод количника, које би имале већи број гласова него што је остатак гласова, странака, са, количником.

Данашњи систем поделе мандата искључује све оне странке које немају јаког ослона у ширим слојевима, народа, нако не баш увек. Ако, например, једна, странка има доста, присташа у једном једином округу, и ако је ту само нешто јача, онда, ће она, доћи до мандата, па ма у читавој осталој држави не имала никога за себе. На другој опет страни, једна странка, која има својих присташа по читавој држави, али која није нигде знатно заступана, не може доћи никако до мандата, ма број њених гласача био далеко већи него ли број гласача оне странке која се успешно афирмирала у једном једином округу. Тако данас Републиканска Странка и Комунистичка. Странка нису добиле заступника, нако имају далеко већи број укупних гласова од аутономистичке црногорске групе генерала Вешовића, која је кандидирала и изнела два мандата у предратној Црнојгори. Наравно, све ове појаве бацају чудну светлост на, систем нашег пропорца, и изазивају »народне оце« на размишљање.

А. сад да пређемо на табеле.

330