Nova Evropa

Заклада за оснивање Медицинског Факултета, која, је износила, за. преврата на. 5,000.000 К, брзо је утрошена у новоградње, а нових издашних извора. није било. Професорски се савет дакле, под крај 1920, уојеп5 појеп5 нашао принуђен, да саветује слушачима, седмог семестра, да, наставе своје науке у иностранству. ;

Брзи темпо, с којим се почело радити године 1919, успорен је, и успоравао се све то више, Тек године 1921 постало је могуће отворити прве две клинике, Медицинеску и Кирушку, премда су се већ кроз два. семестра, ова два предмета предавала уз посуђивање болничког материјала из других болница. Још лаганијим темпом су напредовале радње на Анатомском, Фармаколошком, и Патолошко-анатомском Заводу, те на Офталмолошкој и Неуролошко-пеихијатричкој Клиници (у згради грађанске школе у Марулићевој Улици), где се почело с адаптацијом тек с јесени 1921. — Ове су радње биле издате на извођење на. темељу недовољних прорачуна, те услед поскупљивања материјала, ни уз најбољу вољу, није било могуће редовито исплаћивати све рачуне и затражене повишице, тако да је сваки час з8апињао рад на појединим местима.

Професорски збор, у овој ситуадији, није дабогме стајао скрштених руку, него се прикључивао сваком настојању земаљске владе за набавком нових средстава; али се бројним интервенцијама у Београду једва омогућивало настављање започетих радња те одобрење најпотребнијих кредита. за даљње изграђивање. Тако је осигурана, у фебруару 1921, новоградња. за. Дерматолошку и Педијатричку Клинику, са чијим се зидањем почело с јесени 1921. Кад је, у пролеће прошле године, новчана криза Факултета претила потпуном обуставом свих радња, упутио се професорски збор корпоративно у Београд, да предложи преглед трошкова, које изискује довршење Факултета, уз изведење свих потребних новоградња, — у износу од 81,000.000 динара. Али при свем том што се и у Министарству Просветеп у Министарству Финансија увиђала, оправданост ових захтева —- (дапаче се Господин Министар Финансија. зачудио, да се са свотом од 831,000.000 динара. даде привести крају уређење тако замашне инетитуције као што је Медидински Факултет!), — ипак нам је, нажалост, могла бити стављена у изгле; само мала припомоћ, којом се питање довршења Медицинског Факултета. никако није могло повољно решити. Тражило се стога други излаз, те је затражено одобрење за склапање посебног зајма за довршење нашег Факултета. Министарство Финансија изјавило се с овим пројектом споразумним, и овластило је покрајинску управу у Загребу да ступи у преговоре са загребачким банкама, према којим би држава финансијским законом о буџету 1922/28 осигурала анујнтете овог вајма, стављајући као једини увет, да му се предлог о зајму правовремено поднесе на увид и одобрење. Али преговори са загребачким банкама нису довели досад до резултата, ради тешких прилика, и оскудице новца на новчаном тржишту. Тако је Факултет, у лето прошле године, стајао пред непромењеном ситуацијом, могући рачунати једино о буџетским средствима, те настојећи да бар у буџету за годину 1922—-1028 добије веће ставке него што их је предвиђао предлог буцета, Интервенцијом у Финансијском Одбору (у јулу 1922) успело је, уз помоћ неких народних заступника, да су накнадно унесене своте за уређење Офталмолошке и Неуролошко-пеихијатричке Клинике, док о већим грађевним инвестицијама није могло бити ни говора.

420