Nova Evropa

Трећа, не мање важна, потреба јесте подизање Завода за судску медицину. Без ове струке остао би Факултет крњ, а немамо засад још ни места, где би се овај завод могао дефинитивно сместити, па не диспонирамо нити просторијама, које би одговарале за дужи провизориј. Не преостаје друго до подизање новоградње, за коју је већ земљиште предвиђено.

Осим тога, треба још уредити зубарски амбулаториј, извести проширење родилишта, да би се могла у њему сместити клиника, за гинекологију и примаљство, уз школу за примаље. Тиме би били уређени институти које минимално треба, један медицински факултет, да може функцијонисати.

Прорачун, поднесен прошле године Министарству Просвете п Финансија, за извођење предњих инвестиција, предвиђен је, како већ рекосмо, у износу од 81,000.000 динара. Од тог доба, поскочиле су дене најмање за, којих 50—60%, тако да ће трошкови довршења, Факултета у Загребу износити на, 45—48 милијона динара. То је додуше сума доста висока, али сума која за. државну економију није нерентабилна. Држава данас плаћа годишње милијоне и милијоне динара за стипендије у иностранству. Предлог буџета, за годину 1928 /1924 предвиђа, за, све питомце и студенте на, страни не мање од 10 милијона динара. Уочимо ли чињеницу, да у страној валути има, државни питомац већу стипендију него што износи код куће плата свеучилишног професора; узмемо ли у обзир, надаље, да, су барем половица, студената на страни медицинари, — онда, је јасно, за колико би се отеретио буџет расхода, кад би сви медицинари могли своје науке довршити у домовини, те само у сврху специјализације полазити иностране институције. Досадашњим начином уређивања медицинских факултета, и припремања лечника, држава губи више него што износе трошкови довршења Медицинског Факултета, у Загребу.

Овај наш извештај не би, држимо, био потпун, ако не изнесемо и неколико идеја и предлога о начину на који би се могао набавити потребан новац за довршење загребачког Медицинског Факултета. Не слажемо се у том погледу с мишљењем многих колега из других факултета нашег Овеучилишта, којима се наједноставнији начин решења питања медицинских факултета у Југославији чини докинуће оба два друга медицинека факултета у корист коначног уређења искључиво Факултета у Загребу. И необзирући се на потешкоће извођења оваког пројекта, из психолошких и политичких мотива, држим да на овај начин не би ни загребачком Факултету било много поможено, ако би се уносиле у буџет такове суме као досад. Можда се могу наћи путеви, којима би се удовољило преким потребама 3агребачког Факултета а да се не разграђује оно што је већ у Београду и Љубљани подигнуто.

Наједноставније решење овог питања темељи се на закону о доларском зајму 1922. Овај закон установљава, да се из првог оброка зајма имаде употребити 4,700.000 долара номинале на цесте, школе, и болнице. У више наврата доносиле су новине белешке, да је Финансијски Одбор одобрио Министарству Саобраћаја, кредите за грађење жељезница и цеста из овог зајма; само смо једанпут читали, да је Финансијски Одбор одобрио Министарству Просвете 8,600.000 динара за београдски Универзитет, док су остале школе и болнице досад изостале из пописа оних институција којима.

422