Nova Evropa

осигурање дакле, с којим се је водило рачуна, тиме није извршено. Губипи, које смо већ претрпели опћенито, понављају се сада и на појединцима. Осим наведених материјалних губитака, штетује и морално сама струка, која ће почети да, одбија од себе свет баш у време када је највише требамо.

Истражујемо ли даљне пробитке, који привлаче иностранство, наићи ћемо на експанзију, која лежи у суштини самог осигуравајућег посла; а ми, наш народ, нарочито за животно осигурање, имадемо изврстан, здрав материјал. Затим, даљи узрок овако наглог насртаја иноземства. јесте свакако и такозвана »грозница оснивања«, која се у целом свету појавила, по завршетку Рата, у свим гранама привреде. Осигуравајући посао не тражи за оснивање велику главницу, нити се она потпуно уплаћује, нити изискује даљних инвестиција, па. је разумљиво да је она »грозница« баш ту струку највише заразила. Свуда ничу нова друштва, и бацају се у утакмицу са. старима. Стара друштва, међутим, држе чврето своје позиције — које уосталом, услед пада валуте, данас мало носе —, али због појаве толиких нових друштава, јењава им нова продукција, Она, тај мањак настоје деломично накнадити у иноземству, а добри предувети, о којима напред говоримо доведоше их к нама. Опецијално, старим туђинским друштвима из бивше монархије треба, много новога посла, јер им ваља видати крваве ране ратних зајмова, те ће тако многи наш добри »војак« платити куршум, који је ономад га њих задобио, Након свега што смо рекли, треба ипак да приметимо, да нам стара, пријатељска, велика и солидна, иноземна осигуравајућа друштва, добро долазе, кад нису у превеликом броју, и кад нам, под својом фирмом и својим барјаком, доносе здраву утакмицу, и оживљују и помажу развитак струке, Такова друштва, међутим, солидношћу и куланцијом чувају своје име и порекло, те се на њих и не односи неповољна критика којој смо подвргли маскиране иностранце, са којима свака. неподопштина иде на рачун »домаћег«, те који неправедно највише погађају баш наша стара домаћа, друштва, јер су ова најпознатија. За нова друштва — било којег порекла. — још не можемо уопште ништа, казати, јер она још нису дошла у прилику да испуњавају својих обавеза у већем опсегу; али ради превелике утакмице, и код метода које данас сусрећемо у осигуравајућем промету, волели бисмо: да та прилика и не наступи пре него што држава уведе све мере за заштиту потраживама, осигурања. »Грозница оснивања« носи у себи многе елементе смрти, који су вани већ почели поразно деловати.

Јефтиноћа највише интересује и заводи потраживаче, па вреди овде мало застати и расмотрити изближе понуду ниже премије; утолико пре што је такозвано подтарифирање у нашем осигуравајућем промету, у бесу утакмице, средство које се много употребљава. Осигуратељ посредује раздеобу будућег подмирења становите потребе појединца на множину, која настаје случајем, вишом силом, или природним законом; с помоћу статистике већ наступелих једнаких потреба, и рачуном вероватноће, установиће он део који отпада на појединца, да би сума тих делова множине узмогла посве покрити очекивану потребу. Тај део зовемо »премијом«, и она, треба. да је математески сразмерно једнака осигураној потреби, — не може овисити о понуди и потражњи, нити сме на њу утицати утакмица осигуратеља; одређује је дакле, како смо већ споменули, само тачан рачун. Пређе ли осигуратељ у спекулацију — узимајући вишу или нижу премију —, то свршава увек лоше по осигураника, и, ваља нагласити, лошије ако је платио

438