Nova Evropa

U ovu grupu zajedničkog rada spada i izmena prolesora i predavača. Mi mislimo da je to važno nesamo sa medicinskog nego i sa širokog jugoslovenskog gledišta, Ne treba ovo samo tako shvatiti, da bi se odmah na silu i naprečac morali seliti celi profesorski zborovi sa jednogč fakulteta na drugi, Ne mora izmena da se veže čak ni za cele semestre, Bilo bi dosta za početak, da naprimer jedan prolesor iz Zagreba održi tokom jedne sedmice mali ciklus predavanja o odabranoj temi u Ljubljani ili u Beogradu, i obratno, Proces upoznavanja, zbližavanja i ujedinjavanja našeg mora ići postepeno i polako, ali mora da se krene, i mora da ide, — Prirodno je da ne možemo ostati ravnodušni ni prema zajedničkom radu i životu naših djaka, te da moramo nastojati da pomognemo njihove veze i UDpOznavanje, i mešanje, — da možda moramo poduzimati od slučaja do slučaja i inicijativu u tom pravcu,

Imali smo nameru da ukratko i ovlaš ostaknemo i ocrtamo ideju, a ne da damo nešto minucijozno i savršeno izradjeno, O toj ideji treba da se kao o nečem generalnom i velikom čuje mišljenje, Nakon toga možemo tek preći ka zaključcima koji treba da se i u život privedu.

„Американизација“ и наши исељеници,

Џре Рата, реч »американизација« била је туђа широј америчкој јавности. Досељеника. шира јавност није опажала, нити је имала везе с њим. Земља, је билај богата. и широка. Места и рада, било је за свакога. Досељеник није никоме сметао. Он је живео у мањим или већим заједницама, са. својим земљацима, у близини рудника, фабрика, и рибарница. Једино послодавац водио је бригу о њему, а и он само са становишта радне способности досељеникове: главно му је било, да је досељеник способан за рад, а какви су његови осећаји, мисли, политички и социјални нагони, послодавац га није питао: поготово пак није ишао затим, да му наметне своје назоре, нити да га »цивилизује«, штавише држао би га на већој цени што је био већа. незналица, јер је као такав боље служио послодавачким интересима.

У Светском Рату, на почетку, Америка је стајала на неутралном 86мљишту; али помало, с развојем ратних прилика и интереса Америке, она, се почела. огледавати, па и примицати једној страни. Прилажење једној од зараћених страна требало је оправдати, и у ту сврху стало се будити нацијоналну свест, која се постепено развила, и распирила у праву нацијоналну страст. Кад је ова страст била на врхунцу, престао је Рат, — престала, је и производња муниције и осталих ратних оруђа, и наступила, је незапоеленост. Бурни ратни поклици запели су у грлу, на пола пута, а у плуима, се накупило толико зрака да је морао напоље; требало се извикати, требало је дати одушке. Американци, нарочито жене, У највећем јеку страсти, нису ни могли ни хтели стати док се до краја не издовоље. Незалослене масе радника, стајале су ту, н, у први мах, при првом погледу на те масе, сви су у исто доба, једногласно, крикнули: бољшевиз ам! Домаћи радници брзо су се издвојили из те масе, и заједно са својим сународња-

514