Nova Evropa

војна дужност — уколико и ту није заведен систем добровољада, (народне милиције) или плаћеника —, као једина дужност која, се има вршити у нарави, и за коју није увек могуће дати откуп у новцу. Дапаче, у многим дјжавама морају они који из било којег разлога, нису подвргнути војној обавези а ипак привређују, или су иначе имућни, да плаћају известан посебан порез, који се одмерава према имовним приликама, оног ко је таком порезу подложан.

Додуше, увело се и у овај закон, да они који не дођу сами да, раде могу да се откупе, те да ће се при одређивању висине откупнине узети у обзир њихово имовно стање. Но овде се оваком поделом чини само од зла горе, и неправда, већом. Јер ако би било истина, што је неки министар рекао бранећи овај закон: да се овај кулук има сматрати поносом а не срамотом јер се ради о томе да свако помогне земљи својим властитим трудом, онда је ту испуштена. главна, карика у логичном ланцу ових мисли; тојест, онда би морао свако без разлике, а, први Господин Министар, да у зноју лица, свога. допринесе свој део за благостање своје земље, и онда. о откупу уопште не би могло бити говора. TO, међутим, није мислио ни овај министар ни онај који је закон предложио; а, да ли ће се, и уколико ће се моћи овакав закон провести, тешко је рећи, тим пре што у већини случајева фале подаци о приликама и имовном стању појединаца. Претпоставивши да ће свак да. дође лично да ради, или да ће послати себи заменика, опда по овом закону једнако доприноси за оправак путева, и један сиромашни радник или надничар као и један милијунаш индустријалац или банковни равнатељ. Уколико би један радник радио на оправци путева, 14 дана, годишње, он тиме, будући да нема другог прихода ван своје наднице, жртвује на олтар домовине 5% својих прихода, дочим код индустријалаца, или другог каквог имућног човека, о каквој материјалној жртви, која, би била у било којем сразмеру са његовим приходима, нема, ни говора. Већ та очигледна неправда, то неједнако допринашање према својим приликама, довољно је да св систем кулука осуди као нешто реакцијонарно и штетно. ње

Но тиме није још ни издалека речено све што би се имало рећи противу кулука. Данас се свако специјализира што боље може у појединим гранама послова, и није свако добар радник за поправак цеста. Шта, ће, надример, код поправљања, цеста, сва. она, плејада приватних чиновника, која. о мануелном послу нема ни појма! Они ће или приступити послу и тиме тамо само сметати, или ћв се морати откупити; а кад се већ морају откупити, онда је било далеко боље — премда, не најбоље —, да се одмах ударио какав посебан порез за одржавање путева. Модерна финансијална, знаност забадује и принцип посебних пореза и приреза, за поједине државне издатке, па тражи да се у прорачуну тачно предвиде издади, па да се на темељу свих тих издатака одмери и величина, порезних терета, без 006зира. да ли се нешто троши за инвалиде или за, оправку путева.

Даље, у овом закону о кулуку одређено је, да, свак ради у свом срезу или у оближњем срезу свог округа, Последица ће ове установе бити, да ће срезови који су слабо настањени, и који с обвиром на, слабу насељеност имају релативно више цеста, бити присиљени да или више раде или да им цесте буду у лошијем стању, него ли у срезовима, који су боље насељени, или који имају цеста. А шта, ће, например, да раде оно 20 до 80.000

105