Nova Evropa

Neva Evropba

Knjiđa VIII, Broj 9. 21. septembra, 1923

Деца победника.

Писал уводнога, чланка, у прошлом броју »Нове Европе«, истичући малу вредност идеја у данашње време, препоручује ситан рад и практичну активност, који носе користи бар будућим нараштајима. Признајемо оправданоот овакога мишљења, и потребу времена, како је онде формулисана, па, се трудимо и сами, — уколико св оно нас тиче, — да не останемо само на, »сејању идеја«; а. у будуће ћемо настојати још више око тога, да на, једна или друга поштена врата уђемо у арену јавнога живота, и узмемо учешћа у актуелној политици. Притом ипаж, држимо, не треба, потцењивати апосолутлу вредност идеја и чистих појмова, који имају да припремају терен за, практичну делатност. Ово је од нарочите потребе, у средини као што је наша, која. је још у пуном превирању, и у којој се стекло елемената свију врета и са, свих страна; и у време какво. је наше, које је наступило након Рата, и борбе за, ослобођење и уједињење. Покушаћемо овде одмах да уочимо узроке безидејности нашег времена, те да, добијемо приближно тачну слику тока догађаја како ће тећи у скорој будућности.

По неком закону мајмунисања, нагињу сва, деца победника, високим мерењима. Треба ли учинити једно обично и просто (а добро) дело, одмах GG са. радошћу поставља питање: да ли се може учинити заиста све, пуно, највишег Како се скоро никада не може учинити баш све; пуно, највише, него према, срећи, способности, и снази, увек деломично, више или мање, извлачи се једна привидно важна, конзеквенција: постоји на, једној страни све, а на другој ништа, и што није све, то је онда једнако ништа! И ако 60 не може учинити све, нашто онда чинити уопште нештоз!.... Једни су свесни да је овако закључивање плашт који се по потреби огрће и скида, док код многобројних других то је истински посао душе и срца, у који улажу напора. Сви ти зли и сви ти слаби део су оне количине људске злоће и људске слабости, која, је од искона апсолутна, једнака, и стална. Оно што је ту поратно, састоји се у томе, да, је умањен елеменал који слабе треба да води, и који над злима треба, да влада. Будући да, је рат чисто контраелекторан феномен, имамо зато један од великих разлога зашто је доброга елемента мање. У тоталности је дакле померен одношај апсолутних количина добра и зла, у друштву света. Увиђање тога факта нема нажалост много везе са, враћањем у равнотежу. Добро не живи од фраза него од дела. Конваријанта, внергије добра, не може се измамити или ишчепркати молбама, Ако је тоталност способна, за живот она, мора, сама, да роди нове снаге, које ће се одупрети сили лошега и зауздати ју. — Не сме се, међутим, ни под

241