Nova Evropa

Али смо у том погледу сада на бољем путу, јер од неког времена не праве се више нови државни зајмови код Народне Банке.

Најважнија задаћа владе била би, да нам даде, као предуслов за, стабилизацију валуте, — активан буџет. Има. равних начина како да се дође до активног буџета. Један комотан, али врло погибељан, начин јесте: једноставно повишавање прихода, тако да. се порези, таксе, превознина на жељезницама, и т. д., напросто повисе. Оваково повишавање, вршено без система, може бити од највеће штете за. читаву привреду. Оним моментом кад се хоће снизити цена, робе, држава одједаред од своје стране те цене диже! Стога смо мишљења, да су и задње повишице жељезничке тарифе штетне за читаву привреду. Редовно је мотивација. за, оваке повишице, да се хоће постигнути предратно стање. Та мотивација. није оправдана, — јер ми не знамо, да ли ће:читава, наша привреда моћи тако скоро доћи на, предратну базу. Засада бар, то је врло сумњиво. — Други начин, да се добије: активан буџет, јесте штедња, односно смањивање буџетских издатака. Прво времза, лакон 1918, није се штедња, уопште узимала у обзир: хтело се је наједном све учинити, н све провести, без обзира нато имамојли нужна. средства, или не. Данас смо, чини нам се, напустили такав рад; али се бојимо, да празу штедњу још нисмо успели увести у буџет. Овакова штедња, иако је врло непопуларна, доноси у најкраће време многоструке плодове. Највећу улогу, при напијоналном газдовању — а то је штедња, — игра добро проведен порезни систем. Зато треба. и на томе мало застати.

Наш дањашњи порезни систем има, два велика мањка. У првом реду, порези нису у читавој држави изједначени. Тиме се стварају неједнаки увети за економски развитак појединих делова државе, што никако пе може уродити добрим плодом. Ако испитујемо изблиза ову ствар, видећемо да неприлике леже много дубље, и да ће овако неједнако оптерећење држављана и даље потрајати ма се донели и јединствени порески закони. Будући да се ми фактично састојимо из шест различитих подручја, то је и раздеоба, јавних задаћа између државе, котара, срезова, жупанија, и т. д, у тим подручјима, различита. У појединим подручјима, пада велик део јавних задаћа. на, терет општина, па да би извршиле те своје задаће општине расписују велике намете. У другим подручјима те задаће врши држава, па се потребни издаци врше из државног буџета. Тако ћемо доћи, по свој прилици, до тога, да ће, и код једнаког закона, јавно оптерећење држављана. бити у разним подручјима неједнако, другим речима, да ће економски услови за. развитак бити у појединим деловима, државе различити. На то би се свакако имао узети обзир, у првом реду. Други је мањак нашег пореског система, тај, што је највеће оптерећење бачено на индиректне порезе, на. таксе. Данас сваки знаде, да то није добро, па мислимо да није ни потребно наводити разлоге. Међутим, ми ипак настављамо с овом пражкеом, можда. с разлога. што је таке индиректне порезе лакше убирати. Ту треба завести реформу. i

Даљње је питање, код валуте, наш платежни биланс наспрам иностранетву. Што се тиче трговинског биланса, ми смо уверени, да подаши које добијамо од наших царинских уреда не одговарају стварности. Има, становитих момената, који упливишу на извозника да декларира мању вредност извезене робе него што је она има у ствари. Ти моменти постоје и

315