Nova Evropa

чешће дође до извршења диспозиција путем вирмана, т. ј. без употребе готовине, једноставним откњижењем диспониране своте од чековног рачуна, писпонента и докњижењем истог износа. рачуну корисника.

Иако је поштански чековни промет код нас тек у почетку свог развоја, ипак је било, код свих чековних завода, концем месеца, маја. т. г. 8,887 чековних рачуна, са укупним салдом од Дин 248,160.928.68. Укупни месечни промет у мају т.г. износио је Дин 2,128.563.484.87. Од тога промета извршено је путем вирмана Дин 992,646.846.57, што значи 43.34%. (Чешки чековни завод у Прагу постигао је још кудикамо повољније резултате, будући да показује концем године 1922 бројно стање чековних рачуна од 67.114, са имовином од ЕКч. 2.848,499.880.61, а укупни је промет без готовине износио код њега у години 1922 — Ка. 100.204,687.705.09, насупрот промету у готову од Кч. 58.588,641.019.54: што значи, да је у промету без готовине извршено 65.18% свих диспозиција.)

Али поштански чековни промет не приштеђује готовину само вирманима, већ и тиме, да исте благајне, наиме поште, извршују уплате и исплате за све чековне рачуне: поште употребе уплаћене своте одмах за исплате, а само вишак упућују збирним поштама, односно траже од истих мањак. А како исте благајне врше и поштански упутнички промет, долази код поједине поште и између уплата и исплата, чековног пи упутничког промета ло компензације, чиме се умањује до крајње могућности шиљање новца, из места у место; а што више приштедимо готовине при вршењу новчаног промета, тим мање новчаница, треба држати у оптицају. Ако бисмо успели да ширењем промета без готовине умањимо оптицај новчаница на висину наше златне подлоге, куре нашег папирног динара раван би био златној монети. Како дакле баш поштански чековни промет омогућује и највеће новчане трансакције без употребе готовине, то он даје свакоме држављанину прилику да и сам поради на поправку курса нашег динара, тиме што ће себи отворити поштанско-чековни рачун и вршити све своје новчано пословање путем истога.

Популаризација и ширење поштанског чековног промета зависи у првом реду од организације тог промета; код тога, се морају узети у обвир све чињенице које играју улогу у народној привреди и трговини као ну државној администрацији. Поштанска Штедионица у Бечу, например, која. је прва почела са чековним прометом, изводила, је организацију на централистичком принципу, т.ј. сви чековни рачуни били су вођени само у Бечу код централе, и све поште обрачунавале су само са њоме. Овај начин организадије имао је додуше предност, да су се вирмани могли брзо и тачно извршивати, јер су били сви чековни рачуни концентрисани па, једном месту. Али како је за сваког власника чековног рачуна удаљеност од места, где се води његов рачун, скопчана, са, губитком времена, и камата, јер морају диспозиције код централистичког система прво у централу, па, се тек оданде враћају у облику чековних упутница, поштама, на, исплату, јер и о уплатама сазнаје власник чековног рачуна тек преко централе, то губи централизирани чековни промет за покрајине само мало одаљене главни предуслов свог развоја т. ј. брзину, и њиме се фаворизирају они којима централа није далеко. Ако се узме још у обзир, да је Поштанска, Штедионица у Бечу улагала своје новчане сувишке скоро искључиво у

321