Nova Evropa

леђа, те да процес »циркулације капитала« у продукцији траје становите. сад дуже сад краће време, па дотле и потреба даљег финансирања. Тај мо менал, а онда велика грађевна делатност, довели су до имобилизовања. знатног дела расположивих капитала; а н развијена трговина навелико. везала је знатне, до тада слободне, капитале за дуже времена. Последице тог пребујног развитка долазиле су постепено и готово неопазице до израза, у нешто споријем пулзирању нашег привредног живота. Томе је придошло, полакоали стално, падање вредности нашега новца, а стимеу вези пораст цена» појачан смањеном куповном снагом крунске новчанице услед њезине замене новом новчаницом у одређеној релацији. Потреба. капитала тако је силно расла, док је приток његов слабио. Све то, у вези с тешким стањем државног газдинства, изазвало је инфлацију, са свим њеним познатим последицама. У таковом се положају нашло дакле изненада наше новчарство, тек што је подесило било своја средства н пословање новим захтевима. Важну улогу притом играла је нова Народна Банка СО Х С, основавши по целој земљи своје филијале, те регулисавајући новчани и кредитни промет у земљи. Посредством новчаних завода у првом реду вршила је она. своју кредитну политику, одобравајући у границама законом одређеним кредите за подупирање домаће привреде. Ти су кредити, поради великог задужења, државе код Народне Банке, били доста скучени, тако да су све остало морали намакнути новчани заводи. Дисконтна, политика Народне Банке није могла, као ни другде, вршити било какав утицај на новчано тржиште у мирнодопском смислу, те се на њему појавио картел банака, одређујући према приликама каматњак. То затегпуто економско стање чекало је још ново искушење. Паралелно с побољшањем нашег трговинског и плађевног биланса, те са сређенијим стањем у државном газдинеству, одлучила се онла државна власт да заустави инфладијони процес, у првом реду тиме што би држава престала са задуживањем код Народне Банке. Ту одлуку прихватила је сва наша јавност с појмљивим одобравањем; али је провођењем нове дефлацијоне политике (заправо не-инфлацијоне) дошло до још већег заоштрења. новчане кризе. Народна Банка, код које је државни птуг "износио главни део оптицајног контингента новчаница, није могла дати у привредне сврхе никакових већих кредита, штавише, дошло је н до редукције већ подељених, пошто је законом дозвољен кредит био исцрпен; тако је сума кредита, одређена за привреду, остала апсолутно недовољна, а престанком инфлације није дошло до очекиване стабилизације нашег новца па нешто вишем ступњу. Новчана криза избила је свом оштрином, и тешко је погодила нашу привреду. Услед тога дошло је и до извесног ограничења делатности новчаних завода, пако су ови настојали да. бар дотадање ангажмане задрже, кад већ нису могли суделовати у ранијем опсегу при оснивању и финансирању нових предузећа. Многи заводи, који су се упустили били у пословање преко своје моћи, нашли су се у неприличном положају, те су све своје настојање управили на постигнуће безуветно потребног ликвидитета: једни су ликвидирали у ту еврху своје робне оделе, други реализовали део својих залиха ефеката, девиза и валута, те некретнина. Углавном, може се ипак рећи, да је нагли прелаз из рачијег стања у садање стање преброђен, н да су се наши новчани заводи снашти У новим приликама, акомодујући према њима своје пословање и своја сред-

350