Nova Evropa

Војводина броји 110 завода, или 18%; ловенија, 9 завода; Далмација, 11 завода. Ова статистика. свакако није потпуна, што доказује например позиција Загреба, који је на почетку 1922 имао 82 новчана, а не 29 завода у облику акцијонарског друштва. Но у помањкању тачнијих података, може нам она ипак дати приближну слику бројног стања новчаних завода у наллој држави почетком 1922. — Међу банкама заузима прво место Народна Банка Краљевине О Х (, као наш емнсијони завод те главни кредитни институт. Потање не канимо о њој овде говорити. Треба, даље, потпуности ради, споменути и Државну Хипотекарну Банку Краљевине С%Х 6 у Београду, која је постала, из раније Управе Фондова краљевине Србије, а замишљена је као деповитни институт у првом релу разних фондова и полога државе и јавноправних тела, те као главни хипотекарни завод државе. Али нако је од проширења њена на подручје целе државе прошло већ две године, ограничено је давање хипотекарног кредита _ готово искључиво на предратно подручје Србије, у првом реду Београда. Коначно ваља споменути једину државну штедионицу, Поштанску Штеднионицу Краљевине O X C , са њеним огранцима у Загребу, Љубљани, и Сарајеву, чија ће проведена организација по читавој држави много допринети развитку предозначног промета, те уложног посла уопште. 0 њој доносимо у овом броју чланак од самог њена, управника, те упућујемо на њега. — Што се тиче осталих новчаних завода у држави (осим Орбије и Црне Горе), приказаћемо овде њихово стање оделнито по покрајинама, будући да су и њихова. структура и развитак уветовани разним политичким и економским приликама, појединих покрајина.

На првом месту долази Хрватска, и Славонија, где је новчарство најбоље развијено. Што се тиче облика, у коме се овде јављају новчани заводи, морамо истакнути, да је доминантан облик деоничког друштва, јер му је погодовала слобода оснивања такових друштава (за разлику од система концесије у бившим аустријским покрајинама наше краљевине). Такова деоничка друштва калиталистичког карактера оснивала су сеу Хрватској и Олавонији под именом банака и штедионица, бавећи се готово свим банковним пословима. Специфичних штедионица, као у Словенији и Далмадији, немамо у Хрватској и Олавонији, осим трију штедионица градова, Загреба, Осека, и Карловца. Коначно морамо споменути, да се на подручју Хрватске и Олавоније налази неколико стотина вересијских удруга, основаних на основу зак. чланка ХХШ од године 1896, а удружених у Заступетву Земаљске Средишње Вересијске Удруге за Хрватску и Славонију (у Загребу). Те су удруге биле своједобно основане у сврху потицаја на штедњу, те снабдевања кредитом малих људи, понајвише сеоског становништва; но по преврату прекинуте су све везе са бившом централом у Будимпешти, те се сада ради о њихову организовању у Савез, који бн бно члан главног Задружног Савеза Краљевине С Х (С у Београду. — У новчарству и банкарству Хрватске и Славоније, а и целе државе, заузима, Загреб прво место, и по јачини капитала, и по организацији пословања. У њему је данас седиште 89 новчаних завода, од којих је 36 деоничких друштава, једна штедионица (опћине града Загреба), те две задруге у смислу трговачког законика, (Обртна, Удруга за Штедњу ни Предујам, те Трговачка и Обртничка, Банка к. 8.). Осим тога, постоје у Загребу две подружнице домаћих, и две подружнице страних новчаних завода, те око 8 приватних банкар“.

352