Nova Evropa

време отворила јен Енглеска Трговинска Банка своју подружницу у Загребу. — Од приватних банкарских радња спомињемо, У првом реду, Банку Маутнер, Рупчић и друг, Банкарску радњу Меркур, Унион; а има и других. Посебни положај, као неакцијонарски завод, заузима Градска Штедионица. Града Загреба, која. финансира. поглавито комунална, предузећа. (као трамвеј, плинару, водовод, електричну централу, те градњу малих станова): делатност њена наилази на опште признање, а доказ је тому знатна сума. њој поверених уложних капитала. — О осигуравајућим друштвима не канимо овде говорити, јер то не спада строго на овај предмет.

Што се тиче осталих новчаних завода на подручју Хрватске и Славоније, споменућемо само најважније, чија се делатност издигла над локалпе прилике, неоспоравајући наравно ни у којем погледу важност и велику корвет и многих других у овом приказу неспоменутих завода. У Броду нјС постоји Бродско Трговачкомн Мењачно Деоничко JUpyштво (капитал Тр милијона, динара), које стоји у вези с Првом Хрватском Штедионицом, те се међу осталим бави и доста разграњеним пословањем робом. Развијена је и Српска Кредитна Банка у Броду, с капиталом од 500.000 динара. У Чаковцу имамо Чаковечку Међимурску Штедионицу, с капиталом од ЈИ] милијона динара, која је у вези са Хипотекарном Банком у Загребу, те се успешно бави свим банковним пословима, — Стар и солидан провинцијски завод је Прва Личка Штеедионица у Госпићу (капитал Јљ милијон). У Карловцу постоји Покупека Банка, с капиталом од Гј милијона динара, суделујући кали талом у индустријама града Карловца. Осим ње делују у Карловцу и Сраска Банка ни Штедиона (са 1 милијоном), те Штедионица града Карловца. Од осечких (банака спомињемо Славонску Аграрну Штедионицу (5 милијона), која је у сфери интереса. Јадранске Банке; она има неколико филијала и једну афилнацију, а бави се финансирањем неких већих славонских предузећа. Посебно спомињемо, ради знатне делатности, јоши Српску Централну Банку (капитал 8,000.000) те Штедионицу града Ocena. Позната је Бан ка и Штедионица Горског Котара у Равној Гори (капитал M милијон), стојећи у вези са Хрватском Ескомптном Банком, те суделујући у многим домаћим предувећима Горског Котара, а и у некојим остале вемље; има три филијале. Већи је завод Српска Сремска Банка у Руми (капитал, 2 милијона), нарочито интересирана у текстилној индустрији у Илоку. Стари је провинцијски завод Посавска Банка У Сиску (капитал, 2 милијона), који има раширену и многобројну клијентелу. Јак је новчани завод Банка и Штеднона за Приморје на Сушаку, са. 5 милијона капитала, а суделује код више трговачких, индустријских, хотелских, и поморских предузећа, те има и две филијале. У Винковцима имамо Прву Винковачку Вересијску Банку (са је дним милијоном капитала), у Вировитици Вировитичку Штедионицу (с 1,200.000 динара), у Земуну Трговачку Банку (са пр милијона), те Српеку Народну Штедионицу (с 1 милијона уплаБеног капитала). Ови ти заводи, у свом делокругу, постизавају повољне резултате.

356