Nova Evropa

Knjiga УШ, Вгој 16. i. decembra, 1923

1. Децембра 1923.

Ca т. вв. ослобођењем и уједињењем с краја године 1918, није, као што знамо и видимо, решен југословенски проблем. Не зато што у држави Срба, Хрвата, и Словенаца не тече мед и млеко; и не зато што не би било тешко да се, а са нешто више моралног напора, овде одиста, успостави задовољство и мир, — него из других разлога.

Може да се постави тврдња, да се југословенски проблем и не може одмах и у целини да реши, него тек део по део, постепено, етапно. Дакле би држава Срба, Хрвата, и Оловенаца била таква једна етапа, Али онда, материја идеје није цела, преостаје рест и наставак. Јер, или су Југословени сви Словени од Соче до Црнога Мора, или то нису. Ако нису, онда, је цело Југословенство једна лаж. Ако јесу, онда и у једној засада, практично суженој и скраћеној етапи мора да вреди, да влада, да води, идеја Југословенства коначна, цела и права, а та, је: да сви Словени од Соче до Црнога Мора морају да буду заједно, у једном друштву и у једној држави. А. ако та, идеја није још ту, она мора да се роди, да се истакне, и да. што пре уђе у борбу са. идејама лажним и другим.

Шта би био разлог, да сви Словени од (оче до Црнога Мора. морају и требају да су у једном друштву ну једној држави, заједно — Разлог је, пре свега, физикално-економеки: елеменат је један; разлог је, затим, морални: уводи се нов и огроман број радника за човечанство; разлог је, најзад, у прогресу: у толикој маси је дата велика могућност и моћ одабирања. Има, осим тога, још један разлог, а тај је: да за, коначни циљ, за, Словенство, за човечанство како ће га изрећи и остварити Словени, да за тај циљ улазе и Југословени у облик активитета, Јер догод су раздељени, они су слаби и мали, и не могу да имају и да дају праве вредности.

Добро, рећи ће се: али зар не видимо, зар не постоји данашње дешавање, т. зв. реалност факата! — То је истина; али је исто тако истина, да је то дешавање споредно. Југословенство може ићи своме остварењу само једним и јединим путем: заједничким груписањем свих Словена на југу Европе. Да ли данашње поколење то разуме, то хоће, и ако разуме и хоће да ли и уме то да изводи, да се са тешкоћама, хвата у коштац, то је оно споредно, јер то није идеја. Ове су идеје апсолутне, па, то вреди и за идеју Југословенства: она може и она мора да се замисли, да се узме и да се опрта, само и једино цела, потпуна, и до краја. Но нико не може и не сме порећи да до Југословенства може да дође без наше воље и против наше воље. Али постоји н тешка је разлика између свесне идеје и рефлекторног

465