Nova Evropa

лучивао кад се је радило о томе да св менице у износу од 2/, припусте као покриће за издане ноте.

Последица тога. што је Народна Банка унапред одређивала, коме ће, н колико ће коме, поделити кредита, била је, да су имаоци кредита тај кредит употребљавали на сасвим друге сврхе него што би то морало бити по интенцијама једне емисијоне банке. Износи који се добијају есконтирањем меница морали би се употребити једино на. појачање прометног капитала, једне фирме, дакле капитала који у својој потреби знатно варира, већ према сезони или према општем развитку пословања. Но док су осконтни кредити подељени као нешто стално, нешто што нема никакве везе са моментаним потребама, поседници такових кредита могу их употребити нашто хоће. Није онда чудо, да се је добар део кредита на тај начин подељеног од Народне Банке употребио доиста и у инвестиције, дакле баш у оне сврхе у које се ни под којим уветом није смео употребити. Опрезно подељени хипотекарни зајмови пружају велику сигурност, али ниједној емисијоној банци на свету није пало на ум да подељује такове кредите! Хипотекарни је зајам једна дугорочна, инвестиција, а, такови са кредити противе принципима, га којима су засноване емисијоне банке и њихово пословање. Будући да је кредит Народне Банке за два, до три пута јефтинији него други. кредити, то је наравно да свако настоји да подељени му кредит у пуној мери искористи. Ове да некоме моментано и није потребан такав кредит, разлика у каматама тако је огромна, да му се исплати исдрпсти свој кредит код Народне Банке, па онда протувредност есконтираних меница, уз профит од најмање 1009, пустити неком коме треба, кредита а код емисијоне банке га, не може, или га не може у до-

вољној мери, да добије. Али зар је то задаћа, кредитне политике једне емисијоне банке2...

Такав начин есконтовања, меница држимо веома, опасним и по ликвидитет наше Народне Банке. Она има додуше у својој лисници око 1.400 милијона динара есконтираних меница; али веома малени број ових меница

ма, све предувете једне трговачке менице, дочим је главни део састављен од финансијалних меница, дакле од меница које немају карактеристике потребне за покриће издатих нота. Да би се исцрпао дозвољени кредит а нодрпести се може једино уручењем меница —, новчани заводи, или остали притежаваоци кредита, есконтирају све оне менице које им било на који начин долазе до руку, наравно већином менице које са, трговачким операцијама немају ништа, заједничко. Новчани заводи (а ови, како ћемо касније видети, долазе на прво место у обзир) морају чак да, се лаћају и недозвољених средстава да би намакли довољно меница потребних за покриће дозвољеног им кредита. Код нас се меница тек онда јавља, кад треба. материјала за есконт; контокорентни кредити претварају се. у менице само зато, да би банка која даје кредит могла доћи до меница, потребних јој за, есконт. Далаче, неке банке иду тако далеко, да, и онв менице које се дају „ми Њлатсо«, а које служе као нека гаранција, испуњавају и предају Народној Банци. (Баш је ових дана — поводом слома Београдске Уједињене Банке — изашло на јаву, да су неки њени комитенти, који су своје дуговање већ подмирили, позвани по Народној Банци да исплате

551