Nova Evropa

jer šta može ihad da prodre u naše fmine?

Čini mi se da osećam gde u nama ahordi trepere _ са nehe davno, faho davno, iščezle muzike. Čini mi se da slufim gde nam po zenicama mirno plove boje jedne Rhroz vehove izžbledele slihe.

A svet stalno dolazi s vana... hrpama, hrpama sa suvih strana ..

I vidim haho mi neko prilazi u plavom mundiru. »Gospodine, dochan je...«

i svDe mi još nešto taho govori,

Njujork, 1923. I.· M, PRETROVIĆ.

PESNIK.

Noć je.

Stojim pod nebeshim svodom sam samcit i čebham. Čeham nešto. Šta čeham? —

Žar ja fo znam!

1 da li je fo nešto u meni ili uan mene, ni fo ne znam. Znam samo da čeham, ali šta čekam, Zar ja fo znam!

Idem i nosim ceo živof sobom i sve šfo imam u živolu, __ idem i tražim. Tražim nešto. Ali šta tražim? —

Zar ja to znam!

Idem s usnama osušenim i s očima ispijenim, idem Proz сео 5067.

1 хпат зато да гтадт, аћ Ча гтант, —

Žar ja to znam!

Ljudi me gledaju s čudjenjem, i niho me ne razume.

Ali ja osećam da ima nešto, i da coo moj život ima smisla jedino zato što fo nešto i očehujem, i fražim.

Ali šta je to nešto?

Šta je fo nešfo, —

Zar ja fo znam!

Beograd, 1923, 148 ~ M. VUKASOVIĆ.

84'