Nova Evropa

би се око 5,982.399 за конзервативце, 4,518.115 за радничку странку, и 4,661.578 за либерале. Ако је ова наша процена ма и приближно тачна, онда је донста апсурдно, да радничка странка има у Скупштини 36 чланова више него либерали, који имају на 150.000 присташа више у земљи. У једној идеалној Скупштини —- изабраној на основу тачније израђена пропорцијоналног изборног система,и рачунајући са пет мандата независних, колико их је изабрано — релативна снага странака морала би бити отприлике овака: конзервативци 240 чланова, либерали 186, и радничка странка 183. Али до идеалне Скупштине, при пропорцијоналном изборном реду, никада не долази. Конзервативци су у години 1922 свакако имали много среће, па су побеђивали малим већинама где је било по два кандидата, а чистим случајем у неким изборним срезовима са три кандидата, те добили тада много више мандата него што су могли рачунати. Овај пут имају срећу радници; а либерали су зло прошли и сада као и раније (1922). ___Али не треба да прецењујемо злу срећу либерала, ако се има на уму, да веома знатан број гласова који су они овај пут добили не припада управо њима. Гдегод су они стајали насупрот радничкој странци, а није било конзервативног кандидата, ту су сад гласови за либерале, према 1922, изненадно порасли, и то често за многе хиљаде: то су конзервативни гласачи, који нипошто нису постали либерали, гласали за њих, да би пошто-пото спречили победу радника. И обрнуто, у многим срезовима где су се побијали конзервативци и либерали сами међусобом, гласови радништва падали су за либералног кандидата, из простог разлога што је овај начелно ближи њима од конзервативца. Не може бити сумње, да је либерална странка на тај начин добила много више туђих невољних гласова него остале две странке. Уосталом, потпуно је природно, да ретко кад конзервативац гласа за радничку партију, и обрнуто, радник за конзервативца. Напротив, либерална странка, која је негде на средини међу оним двома, добија при изборима на овај начин потпоре и од једних и од других, Чак и кад локални прваци препоручују пасивно држање, ради демонстрације, њихове их присташе веома често не послушају.

Друга чињеница која нарочито пада у очи код последњих избора, као нешто неприродно, јесте, да је не мање од 209 чланова нове Скупштине изабрано гласовима мањине својих изборника, при такозваним трокутним изборима (три кандидата). У том погледу, све странке пропорцијонално подједнако учествују; конзервативци имају оваких посланика 36:2%, либерали 31, а радници 366, Ипак не треба п»етпоставити, да су сви оваки мандати подједнако несигурни. Јер, например, ако је либералац победио у овакој борби са неколико гласова своје

94