Nova Evropa

Британији постоје две странке, и ништа више, застареле су; управо, још више, постале су позитивно погрешне и опасне, Потпуно се нова ситуација јавља први пут, Политиком земље треба сад да управља здрав разум, а старе викторијанске, или превикторијанске, инциденте политичког живота треба оставити да почивају вечним сном; Нама бар изгледа да би — кад влада [. Балдвина престане дејствовати услед недовољног поверења. Скупштине (што би, по уверавањима Г. Асквита имало бити већ за који дан) — најбоље решење проблема било отприлике овако. Министар-председник који одлази даје своју оставку, Онда круна има пред собом, очигледно, три мањине, једну знатно већу него остале две, али ниједну у коју би се могла поуздати да би водила како треба послове краљевства империје, Ниједна не-може рећи, да за њом стоји народ; ниједна нема морално право да тражи распуст Куће, под изговором да би она вероватно имала већину у новој Скупштини, Статистика гласања у прошлом децембру показује, да би свака овака тврдња била бестидна и монструозна; Пред нама је тачно одређена ситуација са три странке, која има сав изглед да ће потрајати, Решење, које би прво требало окушати, било би, да круна позове на договор не једног већ сву тројицу вођа мањина у Скупштини, Њима би требало образложити, да ниједна од њихових странака, од највеће до најмање, не може морално или стварно тражити, да јој се да монопол на власт, нити да јој се допусти да технички тумачи примену прецеденса из 19. века, А онда би их требало позвати, као одговорне британске државнике, и људе који воле своју земљу, да покушају доћи до споразума, као заједнички представници целе нације, те да смисле какав план — привремен, или сталан — за решавање кризе. Сваки вођа који се не би одазвао овом позиву, већ би тражио изговор у чисто страначком духу, одбијајући да узме учешћа у управи државом, ставио би се у безизгледан положај у очима праведно озлојеђеног народа, Дати у одговор поп роззитиз значило би исто што и изјавити се само за своју личну сујету или за страначки шовинизам, Могуће је, да овакав позив упућен трима вођама не би донео успеха. Али је вероватније, по нашем мишљењу, да би тако дошло до неког споразума. Управа основана на начелу „највеће заједничке мере“, окушана у пракси, може се показати непогодна. Али вреди учинити покушај — и то баш из разлога што се може с поуздањем тврдити, да се већина нације изјавила против конструктивних програма сваке поједине странке, А има можда и горих ствари него што би било, ако се застане мало са законодавством, услед противних струја с једне или с друге стране уперених према свима активним плановима рефорама, звали се они Царинском Заштитом на једноме крају лествица или уклањањем капитала на другоме крају. 4, Оман,

96