Nova Evropa
svoje zemljake sačuvali od progoma i pritiska, koji bi bili nastupili i pri najmanjem znaku kolebanja, Danas se zna, da su im glavni ljudi iz Bukurešta, kao Braćijanu i Take Jonesku, slali naročite poruke da čine ovake izjave zaradi pučansitva, uvera· vajući ih da se to neće krivo tumačiti u Rumuniji, koja je tada, bar za neko vreme, bila primorana da stoji skrštenih ruku,
Tačno je i to, da je Tism kabinet na početku Rata činio. neke neznatne ustupke nemadžarskim narodima, Tako je, паprimer, Ministar Prosvete Janković (naravno, poreklom Srbin) izdavao maredbe, ohrabrujući prvi put učitelje osnovnih državnih škola da nauče jezik svojih nemadžarskih učenika, i čak dopuštajući im da se po prilici i služe tim jegicima, Ali što je rat duže trajao, držanje madžarskih oblasti postajalo je sve kruće, a kad je Rumunija stupila na stranu neprijatelja {avgusta 1916) izvrglo se u okrutan pritisak, Rumunsku su štampu cenzurisali, dabogme, kudikamo strožije nego madžarsku, i jedan list zabranjivan je za drugim, dok i poslednji, »Romanulx«, nije prestao izlaziti, na početku 1917.
Prvi korak koji je Rumunija učinila bio je, da je ušla u Егде]ј, 1 розеја ga, što izgleda da se moralo desiti kad se ima u vidu opšte narodno osećanje i raspoloženje; ali je uskoro postalo jasno da Je, s vojničkog gledišta, to bila greška, koja je i suviše brzo izazvala povlačenje, poraz, i evakuaciju Vlaške. Ti sui dogadjaji znatno pogoršali stanje Rumuna u Erdelju. U oči rumunskog napadaja, Madžari su vršili silan teror nad domaćim. rumunskim stanovništvom, a posle su poveli za sobom u begstvo mnogobrojne Rumuime, Veliki deo madžarskog pučanstva, koji je pred invazijom pobegao u užu Ugarsku i mnogo pretrpeo, vrativši se natrag nakon nemačke ofanzive svetio se ljuto Rumunima, Osim toga, veliki deo rumunskog stanovništva. dočekao je bio rumunsku vojsku raširenih ruku, te se kompromitovao + morao onda da povuče u Moldaviju, gde je opet doživeo teška iskustva povodom ruskog sloma, širenje boljševizma, i potpunu izolaciju Rumunije od svake pomoći saveznika,
Kako su, u stvari, osećali erdeljski Rumuni u to doba, najbolje se može zaključiti iz nekih podataka iznesenih u peštanskom parlamentu (godine 1918): u Rumumiju je prebeglo na 80.000 Rumuna, od kojih su 34,000 izbegli vojnu obavezu; a njih 2000 bili su austrijski rezervni oficiri, koji su stupili u rumunsku vojsku, Pesnik Goga, i drugi, organizovali su rumunske legije od austrougarskih zarobljenika na ruskom frontu, slično kao što su to radili Jugosloveni i Čehoslovaci; kad je nastupio rumunski slom, bilo ih je rekrutovano već ma 10.000, Isto tako, nastavilo se s ovakim rekrutovanjem i na talijanskom frontu, godine 1918. Kod kuće, u Erdelju, oblasti su konfiskovale imetak svima beguncima, a mnoge tisuće rumunske inteligencije internirane su:
496