Nova Evropa

трен ока, као стихија, све претекао и пребацио библијотеком својих радова; онда су, наравно, почели говорити и о квалитету научног рада!.,, Не мислимо да је Скерлић и квалитетом заостајао и за једним од њих; али је поуздано, да је главна вредност његових књижевно-историјских списа, ma H његових критика, у њиховој појави, у њиховој просветитељској и просветилачкој, моралистичкој, тенденци, те да они на том пољу, а не на чисто научном и критичком, обележавају датуме и напредак струке. Осим тога, одличан стилист и речит тумач, умео је Скерлић у све што је писао и говорио да унесе свој убедљиви тон, те да сугерира читаоцу и слушаоцу да ствари баш тако стоје како он каже,

„Он је имао једну широку социјалну природу“, — тако је за њега тачно рекао Г. Слободан Јовановић; „волео је да ради у друштву и да трепери заједно с масом, — он се ни-

када није осећао задовољнији него у великим манифестацијама и великим борбама, када човек иде напред заједно са свима својим друговима", Само што су доба и средина давали нарочит правац његовој социјално-реформаторској природи: он није, као Доситије, својом просветилачком мишљу обгрлио био подједнако све слојеве нашег друштва и све појединце своје околице, него је био „велики шеф групе", пуританац, који бира с ким ће ићи и коме ће пружити руку. У Србији, и поименце у Београду, на почетку овога века, то је и био једини пут за моралиста и одређивача друштвених вредности. Скерлић често није имао тачно познавање ствари, али је готово увек имао добар инстинкт, па је осећао кад и где треба да удари по овој нашој оријенталској и некултурној средини; а кад би ударио, обично не баш лако, није покушавао да личним додиром ублажи што је мислио да начелно треба да истакне, ма посреди био и друг и пријатељ, Осећао је да, међу нашим људима, није доста само рећи своје мишљење, већ да га треба и поткрепити личним држањем, — насупрот толиким својим пријатељима у Београду, који се лично друже и са онима за које поуздано знају да су „ровашени“,

У том смислу, Скерлић је пресађивао к нама несамо западњачке идеје него и западњачки морал, те припремао терен за доба када ће се честити и чисти елементи у јавном животу изоловати од политичкик шарлатана и развратника и тиме задати смртни ударац оријенталству и корупцији, Рат је успорио овакав ток догађаја, али га не може зауставити, Најлепше дакле што можемо на овоме месту рећи у спомен и у славу Скерлићу, јесте, да је он био у нас један од великих поборника и претходника Нове Европе,

Ћ.

483