Nova Evropa

a koja je izrasla puna i plodna 12 ila Srbije, zemlje u kojoj će naskoro niknuti seme uzbune i Velikoga Rata,

Tako su ova čudna vajarska dela — kao što je i prirodno kod pokušaja umetnikova da se otrese neposrednog podražavanja realizmu i posrednog pozivanja na klasično — na prvi pogled ostavljala na čoveka utisak odlučno arhajički, bivalo je ipak odmah zatim očigledno da im se mora pokloniti najozbiljnija pažnja, Kad jedan vajar raskme svaku vezu s lčenjem svoga vremena, u težnji da iznese samo ono glavno poslanstvo, koje je osnova svakoj umetnosti, pširodno je da njegovo delo mora imati sličnosti s primitivnom umetnošću. U jednom spomeniku, koji prestavlja strašnu povest jednog primitivnog naroda, sasvim odgovara stvari da se i u izradi, i bez obzira na predmet, oseti najsirovije i najsurovije čovečanstvo, A kad, za neko vreme, nije bilo izgleda da će čovečanska pravda rešiti jugoslovensku stvar, ovaj se umetnik obrnuo u sebe, tražeći utehe 'i odmazde ua svojoj veri, Živostii neposrednosti on je često žrtvovao lepotu i ljupkost, pa je ponekad možda i prebacio metu, terajući u mislima preko opštih istina da bi izveo zamisao koja ба muči, Ali u viziji koja je rasla, i sa onakom svojom tehničkom snagom, on je dolazio sve bliže svojoj inspiraciji, i ova kroz njegove najbolje radove blista čista i čvrsta bez i jedne senke ili prekida, |

Treba još dodati, da se u žilavi: nastojanju da se dodje do prave važnosti — čime se naročito odlikuje Meštrovićevo delo __ oseća emifatična nota jednog pokreta u vajarstvu koji je višemanje zahvatio bio sve delove sveta, Svuda se sretamo sa znacima da se umetnost, čija je osnova u kamenu koji se reže dletom, vrača opet k imtenzivnijem i snažnijem životu, Čak i na radovima sledovatelja klasicizma može se zapazili ova fendenca, Mišići skulptora stežu se i napinju širom cele Evrope, i nema sumnje da ma čelu ove renesanse, od koje se toliko očekuje, stoji ovaj jugoslovenski majstor,

Meštrovićeva umefnost, kao fenomen, pukla je pred očima Evrope prvi put na onoj rimskoj izložbi godine 1911. Naše pokolenje nema mnogo onakih iskustava kao što je ono kad neko prvi put ugleda umetnost Meštrovićevu; stoga se ovde i vraćam na tu izložbu, te iznosim utiske koje Je na mene tada učinio onaj Srpski Paviljon.

U tom Srpskom Paviljonu bili su grupisani radovi pod imenom »Pragmenti Kosovskog Hrama«, Karakter samog predmeta nadahnjivao je očigledno Meštrovića pri izradi, i čitav niz likova odlikuje se potpunom harmonijom, koja delomično proističe iz kompaktne mase figura s udovima priljubljenim uz telo. Ovaj je način izabrao umetnik verovatno kao najpogodniji pri izradi

12