Nova Evropa

који су настали сасвим најивно из најунутарњијег нагона, боље и јасније него у каснијима, када се бори са знањем и са умењем свога доба, јављају прте које онда одређују само биће готовога мајстора. Тако се, например, међу раним радовима Мештровићевим налази и једно распеће. Много се говорило, и често неповољно, о натурализму великога Христа на крсту, што га је начинио у Женеви 1916. А није запажено, да је у њему дошла до израза једна необично снажна популарна црта. Јер нико досад није још сабрао и поредио на стотине дрвених распећа што их човек може видети, дуж целе далматинске обале, по свима црквама, често и по више у једној цркви. Тек кад би се Мештровићево дело поставило међу њих, видело би се колико све то спада скупа. Поименце би требало оно дрвено распеће иза главног олтара у цркви Свете Богородице у Котору једанпут добро снимити, и у свој његовој „ружноћи" обесити непосредно поред женевског „Распећа" натег уметника, ради поређења.

У тим распећима долази до пуног изражаја још једна зна-

чајна црта у развитку уметника Мештровића — његова урођена љубав за израсло дрво. Камен, масивна плоча, нема у себи довољно живота да би га увек задовољио, —- његова

најдубља природа га гони на борбу са грањем и чворовима древнога стабла. Али о томе Ћу још говорити, Засад ћемо још остати при првом дубоко усађеноме нагону који извире из земље и крви отаџбине, те тумачи његову с почетка управо фанатичну преданост појавама из српске народне песме, које су све до Светскога Рата тако заокупиле биле његову стваралачку машту, да је из ње изникла замисао Косовскога Храма, са свима оним одломцима. Да ово дело није изведено после балканских ратова, кад је зато био најпогоднији час, па ни после Светскога Рата, јесте чињеница која изазива сумњу о културном нивоу уједињених Србохрвата. У готово религијозном заносу, услед задобијене самосталности, а касније и уједињења, морала је творевина уметникова, која већ постоји у садри, бити изведена, Под утисцима догађаја. Мештровић би, бесумње, сликовито приказао несамо косовске јунаке него и све оне напоре свога рода у којима је и сам узимао учешћа. Тек и са формалним налогом да се овај споменик изведе сазрела би била његова замисао до краја. И то прво у својој целокупности. Јер, мако је у више наврата био изложен један модел, који је настао према узору такозваног Јупитрова. Храма у Сплиту зграда са куполом и торњем, и предворјем од стубова —, може се поуздано рећи, да то није коначни облик ове замисли, Баш као што, се може очекивати још и данас да би Мештровић, ако, би и он и његов народ имали среће да до извођења дође; уз прошлост и крваве борбе представио с помоћу своје бруталне енаге и будућност југословенске културе идеалним

6