Nova Evropa

nedelje po istupu iz posla uplate sve dospele prinose za osigu= ranje, dok ujedno uplaćuju te prinose i dok borave na području naše države, Za ostala lica — medju kojima mogu biti zastupljeni i poslodavci pod izvesnim uslovima, kao i lica slobodnih profesija — važi u pogledu njihova dobrovoljnog osiguranja naredba Ministarstva Socijalne Politike od 3, juna 1922 o sprovodjenju Zakona o Osiguranju Radnika: ona mogu biti osigurana samo za slučaj bolesti i nesreće, ili za oba slučaja,

Prema Zakonu o Osiguranju Radnika, za prinose za OSsiguranje radnika odgovoran je samo poslodavac. »Od prinosa za slučaj bolesti, i za slučaj izmemoglosti, starosti, i smrti, pada polovica na teret poslodavca, a polovica na teret nameštenika, koju polovicu može poslodavac odbiti od zarade nameštenika.« Prinosi, pak, za osiguranje u mesrećnim slučajevima padaju isključivo na teret poslodavca,

Kao osnova za odmeravanje prinosa za osiguranje radmila i ncvčanih njihovih potpora služe i, zv, nadnični razredi. Sva osigurana lica, prema veličini njihove zarade {u koju se uračunavaju i prinadležnosti u maravi, čiji novčani ekvivalenat odredjuje Središnji Ured za Osiguranje Radnika uz odobrenje Ministarstva Socijalne Politike) uvrštena su u nadnične razrede, koje odredjuje Ministarstvo Socijalne Politike, na predlog Središnjeg Ureda za Osiguranje Radnika, Prinos za osiguranje u bolesti ne može biti nedeljno manji od 24% ni veći od 42% obezbedjene nadrice dotičnog nadničnog razreda, Prinos za osiguranje u iznemoglosti, starosti, i smrti, iznosi nedeljno 18% obezbedjene nadnice dotičnog nadničnog razreda, Prinosi za osiguranje i nesrećnim slučajevima, pak, odredjuju se prema obezbedjenoj nadnici dotičnog nadničnog razreda, prema razredu i procentu opasnosti u koji je izvestan posao uvršten, te prema prinosnoj farifi koju odredjuje Ministarstvo Socijalne Politike na predlog Središnjeg Ureda za Osiguranje Radnika {sada 6%). Središnji Ured je dužan, na osnovu statističkih podataka o nesrećnim slučajevima na rađu, svakih pet godina sastaviti tablicu opasnosti sa maznačenjem procenta opasnosti za svaki razred, Sadanja tablica opasnosti, naprimer, ima XIV razreda, a svaki razred po tri cifre kojima je izražena visma procenta opasnosti najniže8, srednjeg, i najvišeg u dotičnom razredu, To je prvi deo tablice. U drugom delu tablice pobrojane su po redmom broju sve vrste poslova sa naznačenjem razreda opasnosti uza svaku vrstu, tako da je lako utvrditi za svaku vrstu posla njen razred i procenat opasnosti, Da li će se uzeti najniži, srednji, ili najviši, procenat opasnosti za pojedini posao, zavisi od higijenskih i tehmičkih mera za zaštitu života i zdravlja nameštenika i predupredjenje nesrećnih slučajeva u izvesnom poslu, prema tome da li je taj

84