Nova Evropa

И своједобна позната такозвана Драјфусова афера) дала је Жоресу згодну прилику. да пред француским парламентом изнесе социјалистичко становиште у погледу извањске политике, Наводећи чињеницу, како Европа већ око тридесет година живи у миру, и од 1870 наовамо није још загазила у никакове ратне авантуре, изводио је из те чињенице жељу свих народа да се докрајча рјешавање међународних проблема оружјем и насиљем, те да се приступи оснивању међународних сулова за измирење, и досљедно томе потпуноме разоружању. Да је онда био послушан његов савјет, било би човјечанство још пре 25 година ондје гдје је данас, а могуће још и даље, Пребацујући, у том свом говору, франнуским шовинистичким реакцијонарима понижавајуће улативање царистичкој Русији, Жорес је и ту истакнуо, како ће Елзас-Лотрингија бити повраћени Француској не ратом већ споразумом између француског и њемачког народа,

Приказ о пацифистичком раду Жоресову био би непотпун, кад га не бисмо представили као рад ондашњег највећег представника француског и свјетског социјализма. Жорес је показао да није никакав пацифистички фразер, никакав политички фантаст, него је својим јаким интелектом, а на основу

исправно схваћене марксистичке науке, јасно указао на корјене зла, налазећи их у капитализму и у милитаризму, из

којих непрестано вири неман рата, Стојећи на принципу, да.

се свјетски мир има да оснива на жељезној вољи организованих маса, он је — као социјалистички вођа — велики дио

,

свога рада уложио у оснивање јаких организација радничке класе, настојећи, да те организације, демократским путем, дођу до што већег уплива и политичке моћи, увјерен да ће орга-

низована снага пролетаријата заувијек онемогућити методе тајне дипломације, да ће довести до разоружања, и до новог начина рјешавања међународних спорних питања.

Највећи свој протуратни говор изрекао је Жорес на међу-

народном социјалистичком конгресу у Стутгарту, године 1907. На том је конгресу, у питању становишта социјалиста према рату, дошло било до сукоба између становишта француског

*) Француски капетан Драјфус (Пгеугиз) био је оптужен, да је наводно вршио шпијунажу у корист Њемачке издавајући јој стање француске војске. Након проведеног процеса био је Драјфус осуђен. Видећи дејство уједињеног милитаризма и клерикализма, који су овим процесом уперили били своје стријеле против републиканског уређења Француске, устао је Жорес (заједно са Золом) најенергичније у одбрану истине. Основавши у парламенту Т. зв. „републикански блок", у који су, осим социјалиста, ушле и буржоаске радикалне странке, разоткрио је све прљавштине и макинације реакцијонараца, који су под плаштом лажног патријотизма и одбране домовине хтјели да сруше републику и поновно заведу монархију.

Том је пригодом Жорес држао онај- говор у парламенту чије значење горе истичемо.

165