Nova Evropa

пунити атмосферу ратним расположењем, и државе Европе у дивљој утакмици почеле се наоружавати, небринући се за сопијалну и економску кризу која је већ захватила била њи- | хове широке народне слојеве, покушава Жорес, задњи пут, да подигне свој глас против ратних махнитања, позивајући европски пролетаријат на солидарност, и опомињући капиталистичке кругове, да народи који се боре за своју слободу могу то учинити са много мање жртава него што ће их стати рат вођен у интересу других, Нажалост пребрзи темпо у развитку непосредно предратних догађаја, у које пада прерана смрт Жоресова, проузрочили су да су његову највећем животном дјелу —- акцији за уздржање свјетског мира — задали смртни ударац они врући љетни мјесеци године 1914,

Треба да кажемо још неколико ријечи и о Жоресу као социјалистичком филозофу, организатору, публицисти, и вођи. Из читава његова социјалистичког дјела извире дух оптимистичке филозофије будућности, која се одражава у дубоком освједочењу, да ће социјализам, а то је по њему истина и правда, побиједити. Полазећи од ове темељне тачке, за њега. никада није постојало питање: хоће ли се социјализам оживотворити2 Он у то не сумња, и зато о томе и не расправља, Њега интересује одмах идуће питање; на који ће се начин, и којим средствима, оживотворити социјализам7 И томе је Жорес посветио највећи дио свог социјалистичког рада, у пракси и у теорији, Он побија и одбија насиље, пучизам, силовите револуције, па чак и непрорачунате генералне штрајкове, не чека и не рачуна на каос и друштвену анархију, који би имали настати након слома и разврата капиталистичког поретка, да тек на њима гради нови — социјалистички — друштвени поредак; за њега је све то, најблаже речено, утопија. Он неће диктатуре мањине над већином, јер у томе види клицу пропасти оног привидно бољег што је та мањина учинила; он је освједочен, да социјални преображај друштва може провести само јако 'организовани и свјесни пролетаријат својом унутарњом снагом, без силе и терора, простим јачањем својих политичких, синдикалних и задругарских организација, с помоћу којих ће, макар и полаганим темпом, уљећи у све друштвене институције испуњујући их социјалистичким духом, увађајући постепено нове форме власништва, док напокон — предобивши за себе већину — не пукне сам од себе расклимани обруч капиталистичког уређења.

Прихваћајући Марксов принцип револуцијонарне еволуције, Жорес га у детаље израђује, те постаје тако великим заговорником социјалних рефорама, које радничкој класи имају да олакшају тешки социјални и економски по-

167