Nova Evropa

глеза за две генерације. Они ће се сетити, колико се људи који су управљали европском политиком, који су уносили живот у бронзу и на платно, или који су оставили потомству ствари тако написане да им то неће допустити да умру, како су ониту били помешани са свим оним што је било најљупкије и највеселије у друштву те најсјајније међу престоницама, Они ће се сетити посебног карактера тога круга, у коме су сваки таленат и успех, свака уметност и наука, имали своје место. Они ће се сетити, како је последња дебата била дискутована у једном углу, а последња комедија од Скриба у другом; док је Вилки пиљио са скромним обожавањем на Сер Џозуова Баретија; док је Мекинтош превртао по Томи Аквинцу да потврди неки навод; док је Таљеран препричавао своју конверзацију са Барасом у Луксембургу, или говорио о свом јахању са Ланеом преко Аустреличког Поља, Они ће се сетити више свега оне отмености и доброте са којом је обављано кнежевско гостопримство тог старог дома,"

И Лорд Бајрон је био један од омиљених посетилаца те куће, Његове саркастичне примедбе против Лорда Холенда и његова круга, из „Енглеских барда и шкотских критичара“, беху брзо заборављене када је први случај довео њих двоје до личног познанства и искрене пријатељске везе,

Али, да завршимо са овим есејом и са овом бледом скицом ненадмашне стварности, Ово није никакав покушај да се „оправда“ Бајрон, Насупрот; Бајрон, онакав Бајрон какав је он био, дражи је данас сваком љубитељу људи и књига него што би то био какав могући други, реформисани и поткраћени, Бајрон. Читајући његове стихове, без обзира колико далеко они могу данас да буду од нашег укуса, ми морамо да осетимо ону снагу која нас гони да коракнемо темпом његова века, Заборављамо за моменат све победе науке над мистеријама живота. Заборављамо да су постојале такве ствари као психологија Достојевског, друштвени проблеми Хенрика Ибзена, Киплингова химна организованој енергији, Франсов антички дух обојен модерним сарказмом; заборављамо друштвене теорије једног Ласала и Енгелса, или државништво једног Бизмарка, — заборављамо сва та искуства што су богатила људски ум кроз један активан и зрео век. И пред нама се појављују опет оне подмлађене, узбуђене, несрећне, сентименталне и пуне полудивље жудње масе, којима је певао лорд-бунтовник, умекшавајући их и одушевљавајући их таквим стварима које су тада једино биле приступачне њиховим чулима и њихову разуму. Бајрон је био богом-дан песник за свој свет и свој народ, и он је извршио своју мисију.

И. М. Петровић.

384