Nova Evropa

Knjida X, Broj 18. 21. decembra, 1924

Још о улози Срба: Срби и држава.

Србк су били главни творци државе, Њихове амбиције да буду и вођи државе могле су се схватити и одобрити, Али под једном претпоставком: —- да и сами имају добре вође, Да ли су их имали7 —- то је главно питање. Јер, ван сваког је спора: да су Срби министри за прошлих шест година били прави државници, наша би држава била много сређенија. Од сређености државе прешло би се у племенску и верску толеранцију. Засад, то би било довољно да утре пут правом народном јединству. Јерми можемо, у најбољем случају, очекивати да деценији заједнице поправе оно што су векови подвојености створили, Али Срби не имадоше државника какве Cy изискивали време и прилике. Поједини изузеци биле су само оне ласте које не чине пролећа. Главни људи политичких странака хтели су да прошлост буде јача од садашњости и од будућности, а масе су то лакше прихватиле, Много се више и одавније причало о Великој Србији и о Великој Хрватској него о Југославији. Аустријски пример био је ближи од швајцарског. Није се водило рачуна о том како је прошла Аустрија са својом тежњом да хегемонију једног народа наметне другима. Радикали, који су своју историју почели с проповедањем швајцарских самоуправа, прихватише први аустријске „самоуправе“; узалуд их је велики државник и теоретичар „зеНфоуетитет"-а Стојан Протић упућивао другим путем, |

Улога Срба била је историјом onpebeHa ca „primi inter рагез“, Али се нашло Срба који су хтели нешто јаче, — да од Србије направе Пруску, место Пијемонта. Само, за Пруску требају Пруси, узори реда и дисциплине, Док се међу Србима не пречисте погледи на ово главно питање, узалуд је сваки труд око акомодовања других племена држави. Ван сумње је, да је већина српског народа на страни оних који су желели

а Србија остане Пијемонт; али су наши „Пруси“ јединственији, окретнији, и себичнији, Вешто су везали свој циљ с привилним и привременим интересима београдске чаршије : Београд

553