Nova Evropa

а Кот su se nalazili Rimljani pre propasti svoje države, i velikim delom pada i u zablude Lukrecijeva atomizma, materija= lizma, i još u veće zablude izopačemja Epikurove nauke praktičnog materijalizma, Od ovog poslednjeg je spas: suzbijanje čulnosti u životu i neumerenosti u telesnim uživanjima, i čuvanje od ргесепјуапја materijalne kulture, Ko hoće da izvuče iz ı danas obavezne klasične nastave pravu korist, neće Je naći ni u uspesima imperijalističke politike nezasitnih osvajača rimskih, ni u rimskom pravu koje je osveštalo otimačine kojima se zarobljavali milijoni, a ni otimači nisu od njih imali koristi nego najveće štete, Veliko je u rimskoj istoriji prego= revanje sebe u korist celme, ne osvajanje mnogih država nego savladjivanje sebe i čuvanje vrlina puritanskih predaka i jednostavnosti u životu starih Himljana.

Nama se u gimnaziji prikazivalo, kao nešto veliko, osvajački ratovi Cezara i drugih rimskih vojskovodja, a malo se „govorilo o stojiku-filozofu na prestola Marku Avreliju, i o ·Seneki, Narodima koji danas stradavaju od miliftarizma cezar= skih manijaka, kao što su od sličnih njima stradavali narodi rimskog perijoda u istoriji sveta, pofrebniji su spisi Epikteta ı drugih stojika nego, recimo, istorija galskog rata Julija Cezara, Zbog toga je dobro učinio naš vredni pisac što je u zasebnoj knjizi izdao prevod i tumačenje principa toga znamenitog stojičkog filozofa; i dobro bi bilo kad bi njeđov primer i druge naše prolesore i pedagoge naveo da bolje iskorišćavaju wrednosti klasične starine nego što se to kod nas, kao i kod

idrugih naroda, dosad činilo, M. Jakšić.

Нико Бартуловић, „Од Револуцијонарне Омладине до Орјуне — Историјат југословенског омладинског покрета — Књиге Орјуне — Издања Директориума Орјуне“ — Сплит 1925.

Ето, Др. Ситон-Ватсон запео па дошао у Југославију, да испита један детаљ за своју књигу о Сарајевском Атентату; и мучи се у разговорима с нашим људима и у преписивању аката и докумената по нашим архивама, А Г. Нико Ђартуловић, челник (или прочелник 2) Орјуне, написао о трен ока целу историју нацијоналистичког покрета у малој књижици од 125 страница! Просто везао Јурислава Јанушића за Гаврила Принципа, а Принципа за себе и Дра. Леонтића, па дао праву линију којом је ишао покрет новог југословенства. Тако се прави и пише историја, а не као Ситон-Ватсон и њему слични педанти! Имена хероја ређају се једно за дру-

тим, у дугоме низу, — чисто смо у искушењу да запитамо свакога од њихових носилаца: „У коме си пуку служио, друже, за време Рата7. .,,. ou

510