Nova Evropa

и да је, квантитативно говорећи, више веза и више потицаја. сарајевским омладинцима долазило од њихових другова са Запада и са Севера, из исте Монархије, и из Швајцарске, него из Србије. Србија је била сјајни неки идеал, али с ону страну једне одвећ затворене државне границе, Неки од оптуженика у Сарајевском Процесу истицали су да су читали Скерлића, чији је утицај на Омладину био уопште највећи, као и утицај Стојана Новаковића, Г. Цвијића, и других. Истина је и то, да су најугледнији омладинци ишли у Београд и тамо се крстили идејама; то је сасвим природно, кад је Београд био Пијемонат, Али између тога и званичних кругова, и самог Атентата, велика је разлика.

Сарајевски атентатори били су сањалице, у годинама кад је свак помало песник, Имам од Жерајића неколико песама, сатиричких додуше, и личних, из времена једне редакцијске полемике у „Зори“. Гаћиновић је био више литерат него револудијонар, и познате су његове песме у прози. Сам Принцип написао је у затвору једну песмицу у којој казује своју досаду, свој култ према Жерајићу, и своју познату лозинку: да мора мрети ко хоће да живи. Неки од њих, још и сами деца, причали су и непосвећеним друговима шта се спрема, У Сарајеву се шапутало да се нешто спрема. Нико није веровао, јер је то шапутање било познато из 1913, где је такођер Илић био организатор. Можда се овако шаптало и још у коме граду. Босанске цивилне власти знале су за тај ошти „штимунг“, и саветовале су да Престолонаследник не долази. Саветовао је исто и српски посланик у Бечу. Фрања Фердинанд није слушао. Долазио је као експонент војске, изабрао је за посету Видов Дан, и дошавши на Илиџу направио нову провокацију скидањем српске и хрватске заставе, Нико није био таки контраст од југословенске Револуцијонарне Омладине као он, Али, завереници нису ни помишљали да ће њихов атентат бити повод рату. Они то казују током процеса, и кају се што се тога тиче, Завршујући свој чланак о Атентату, Гаћиновић пише: „Мој млади друг није ни помишљао да ће његов метак изазвати Светски Рат, И верујте ми, кад ја читам ратне извештаје, у мојој се глави врти страшна мисао: зар смо ми, одиста, то све изазвали..." _ Почивајте мирно, најивни млади јунаци, Ви ништа нисте изазвали, Догодила се друга, иначе тако честа, ствар: лукави, зрелији од вас, послужили су се вашим дечачким делом к протумачили га како је њима требало, То ваше дело било је честита нека лудост, неопрезни један гест понижених и увређених, — али какво је да је било, оно је ваше и само ваше.

Перо Слијепчевић.

Сл Сл Go