Nova Evropa

жртвом, животом, даде један пример. Није се преварио. Тај пример имао је сасвим необичног утицаја. У Загребу заређа цео низ атентата. А тек за Босанце и Херцеговце, Жерајић беше најдражи пример. Владимир Гаћиновић прослави му успомену у једној емфатичној брошури под насловом „Смрт Једног Хероја“. Жерајић је покопан тајно, да му се не зна гроба; али га је омладина нашла, и китила свежим цвећем. Принцип и Чабриновић исказали су на суду, да су се на том гробу решили да умру сличном смрћу, Принцип је тамо био уочи свог атентата, 5

Гаћиновић се уписао на универзитет у Београду, но брз затим отишао у Швајцарску (мислим 1910). Тамо, у Лозани, постао је интиман пријатељ руских револуцијонара. Кад се покренула „Зора", он је у њој заступао сасвим револуцијонарно гледиште. Незадовољан тактиком лаганог организовања, почео је 1911 (или 1912) у Бечу, међу нама студентима, оснивати кружоке по руском примеру; у првоме било нас је, с њиме, 5 илиб, Не знам да ли је тамо основао још један кружок, али говорио је о њему. Ове кружоке он преноси и међу средњошколце у Босну, Таки један кружок био је онај у Сарајеву око Данила Илића, из којега је никла идеја о атентату на Фрању Фердинанда. Са неколико земљака, све ђака, Гаћиновић је био неко време као војник под Скадром, па одатле, крајем 1912, опет отишао у Швајцарску. С њиме је у Лозани студирао Јован Живановић, Босанац (погинуо у Светском Рату као комита). Половином јануара 1913 позваше они на један састанак неколико омладинаца у Тулузу у Француској (Гаћиновић, Живановић, Махмуд Мехмедбашић, Мустафа Голубић, и један Пољак који је после погинуо као добровољац у српској војсци). Ту решише да Мехмедбашић убије намесника Босне ђенерала Поћорека, и дадоше му оружје и отров. Стање у Босни било је онда затегнуто, Поћорек се чувао, и није било прилике за атентат.

Владимир Гаћиновић имао је необичан утицај на омладину у Босни. Данило Илић, учитељ, а после новинар, одлазио му је на савет у Лозану. Непосредно пред Сарајевски Атентат, овај Илић, једини пунолетан међу својим завереницима, као да је осетио како тешких последица може атентат имати, па знајући да није спреман ни наш народ, ни Србија и Црна Гора, ни пријатељске Велике Силе, дошао је у једну компликовану психолошку ситуацију: стао је саветовати завереницима да одустану, — он исти који их је организовао и давао им оружје, Принцип није никако хтео нато пристати. Обојица се обраћају свом учитељу Гаћиновићу да реши спор. (О томе знамо из Гаћиновићева чланка о атентату, који је објавио Лав Троцки, Гаћиновићев пријатељ, у једној брошури. Гаћиновић пише, да није јасно разабирао о чему се ради; и кад се спремао

550