Nova Evropa

Гласник“ и „Југославенска Њива" —, иако алармирани нашом белешком, оценили преко оног што заслужује, Јер није тачно, да ће ова књижица „каснијим радницима омогућити посао и прикупљање грађе", и да ће са својим подацима „будућим историчарима нашег ослобођења и уједињења" коРисно послужити; напротив, она ће их само збунити, ако је уопште узму у обзир, Треба једаред одлучно устати против овакова писања историје, које — из спекулативних мотива, или са политичком и партизанском сврхом — баца у свет прегршт с брда с дола прикупљених и тенденцијозно поређаних података и „причања“, те заводи неупућене читаоце и „касније раднике" на странпутице, Примери, у последње време, са брошуром Ст, Станојевића (о убијству Фрање Фердинанда), и са чланком Љубе Јовановића (о Сарајевском Атентату), доста су поучни у том правцу, држимо, да не морамо даље доказивати, у начелу, штету од оваких „историјата“ и „историчара“,

Почеци Организације Југословенских Нацијоналиста „Орјуна“ — падају у време после Рата, и то тек на две-три године након ослобођења и уједињења, као што се уосталом лепо види и из књижице Н. Бартуловића, Овај меће први састанак „те групе“ на 23. марта 1921, али је и ово био тек први почетак, па се „нова реорганизација" овога покрета проводи у више махова, и нисмо сигурни да ли је стварно и досад још проведена, Додуше, већ са првог састанка издата је резолуција која почиње уверавањем, да „Југословенска, нацијоналистичка омладина у Сплиту сматра, својом најпречом дужношћу да настави започети рад бивше нацијоналистичке омладине у сврху нацијонализације нашег друштва", и та веза, на папиру, наглашује се често и у каснијим резолуцијама, и у изјавама вођа Орјуне. У уводном чланку првога броја „Победе“ каже се: „Стари програм нацијоналистичке омладине биће ревидиран и развићемо га"; а у извештајима o напредовању покрета истиче се и „врло лепи број чланова предратне нацијоналистичке омладине", иако се њихова имена не саопштавају, Покушава се успоставити веза са предратним омладинским покретом и на тај начин да се прославља несамо десетогодишњица смрти Јована Скерлића него и десетогодишњица „јуначког чина свог предратног друга Принципа“, чије се име узима и за наслов једноме органу Орјуне, и чији се гроб, као и гробови осталих предратних атентатора, „кити и посећује на Видовдан, Уприличује се „величанствена свечаност преноса смртних остатака нашег предратног друга и мученика, Ивана Ендлихера, из Граца у Љубљану“ (Бартуловић, стр. 107/8), То је све, наравно, само веза речима, и по жељи; али узимајући жељу за готов чин, —

81