Nova Evropa

се могло, уколико би каматњак одговарао, пласирати оваких бонова у иноземство, и тиме регулисати бар најхитније летеће дугове, Иако издавање бонова, ма ови имали и рок од неколико година, не држимо најбољим решењем самог питања, ипак мислимо да би пласирање бонова у иноземству могло у знатној мери ублажити нашу кредитну кризу, што би дало новог полета оним подузећима која имају знатна потраживања од државе.

Најбоље би решење било свакако, кадби се могао склопити неки иноземни зајам, који би служио искључиво за ликвидирање летећих дугова, Такав зајам не би значио, у ствари, никакав нов терет за нашу државу, он би само разне летеће дугове, који толико отежавају наш привредни развитак, консолидовао искупивши их у један иноземни дуг на дужи рок. Место бриге око исплате летећих дугова, имало би се, у том случају, водити рачуна једино о томе, да се намакну потребни износи за отплату камата и амортизацијоне квоте тога зајма.

Нова влада, која је у свој програм узела и консолидацију наше привреде, морала би настојати да у најкраће време ликвидира и питање летећих државних дугова, бар оних који су унутар наше државе, За коначно санирање наше привреде наравно да је апсолутно потребно, да будући буџети буду увек уравнотежени, и да се летећи дугови више ни под којим уветом не праве, односно да држава предњачи редовним ис“ плаћивањем својих поручбина и новчаних обавеза.

"Треба, поред тога, једном већ утврдити и принцип, шта се све подразумева под „летећим дугом“. Многи, например, и дуговање државе Народној Банци, које прелази четири и по милијарде динара, сматрају летећим дугом, који треба или отплатити или консолидирати. Други опет тај дуг не убрајају међу летеће дугове, јер знају да нема никакова изгледа да би тај дуг тако брзо доспео на исплату. А трећи опет мисле, да се тај дуг неће никада ни враћати, него да ће се претворити у један вечни бескаматан зајам, или да ће, бар делимично, бити замењен државним папирним новцем. Исто тако 209/0-ни дуг државе онима којима је одузето пригодом маркирања новчаница Аустроугарске Банке, једна је врста летећег дуга, будући да је законом утврђено, да се те обвезнице имају за мање износе ликвидирати у готову а за веће износе боновима који би носили извесне камате и који би се сукцесивно амортизирали. Узимајући и ове дугове у обзир, морамо признати да у погледу летећих дугова имају право они који тврде да ови износе преко две милијарде динара; само што је већа половина тих дугова дубијозна, па бисмо били засад задовољни ако би Господин Министар Финансија ликвидирао барем оне које он лично признаје.

Рт. И. Белин,

128