Nova Evropa
ova Evropa
Knjiga XII. Broj 5. 11. avđusta, 1925
Руска Револуција.
Приближују се дани у које ћемо се опет живље сећати свега оног што се догодило пре десет година када је, посред горостасног ратног пожара који је захватио био и пустошио с краја на крај целу Европу, букнуо у Русији нов пламен, још много ужаснији и опаснији, пламен грађанског рата и Револуције. И тај се пламен отада полако стишао; али његов жар — ако сви знаци не варају — још тиња под пепелом, и после десет година! Могу појединци имати разна мишљења о совјетској идеологији и о њеној бољшевичкој примени у Русији, могу се неки одушевљавати преко мере а други црвенети од љутине на саму реч „бољшевици“, сви скупа морамо ипак, вољно или невољно, признати, да бољшевичка револуција није била тек ефемерна појава, преко које се прелази муком или тек с неколико речи. Њене далекосежне последице, које држе свет у сталном узбуђењу, и којима се још не даје догледати крај, говоре речитије од свих чуда и страхота што су је пратили, да јој узроке треба тражити дубоко и далеко унатраг, и да овако елементарни излив народног незадовољства мора да води порекло из вулканских наслага које су се таложиле кроз столећа. Ту дакле не вреди загњурити главу у Песак па чекати да олуј пређе, — ко хоће правилно да оцени догађаје и њихову вредност, тојест њихов утицај и њихово трајање, тај има да преврне историју руског народа, па да на изворима пронађе и проучи компоненте из којих је, у психолошком моменту, резултирала епохална промена стања. и прилика, на око вештачки и насилно изазвана, у ствари условљена природом и дугим мучним развитком свију оних чинилаца, и њихових покретача, који су узели учешћа у савременоме преврату. И така критичка студија, у овом случају, није само платонско изучавање повеснице, ради науке или педагошких курсева омладини, него је једна реална животна потреба, једна практична политичка мудрост, коју су, нажалост, смели с ума толики државници и политичари савремене Европе, међу њима наравно и мисирски мудраци који данас ведре и облаче у овој земљи,
129