Nova Evropa

Evropi, koja se nmaoružava i demokratizuje, I mir je doista trajao sve do onog dana kada su dve dinastije, jače od saveza — Hohencolerni i Hapsburgovci —, otvorile Janusov Hram,

Koherentno jedinstvo, od 1815 do 1914, XIX vek završuje Svetskim Ratom,

Pogledajmo umaokolo, — šta vidimo? —: veličanstveni stroj produkcije ne prestaje da se vrti, umnožavajući bogatstva koja potrebuje svet; ali politički red, koji je bio tvrd kao kamen na kojemu počiva stroj, rasturen je, Najveće dinastije Evrope srušile su se, Postoje još monarhije koje se drže rubova Evrope, — ne postoji više monarhijski sistem, jer je propao na dnu centra ,,, Pa i demokracije se teturaju, jer im nedostaje рој pora solidnog monarhijskog sistema, Reprezentativne vlade — i u Britaniji, kao i u Francuskoj i u Švajcarskoj — popljuvane su bez respekta od strane nezadovoljnog naroda, Sve kule svetilje XIX veka, velike ideologije koje su ga vodile, gase se; božansko je.pravo umrlo, i na njegovu grobu izdiše u agoniji sloboda, Kao Septimije Sever, mi verujemo samo još u dvoždje i u zlato; izmedju palih i poljuljanih monarhija, izmedju nepripremljenih i prezrenih demokratija, uskrsava neka strašna ličnost, individualnost, za koju se mislilo da je već mrtva i pokopana zanavek pod katakombama povesti,

Nazivati »diktatorima« Ljenjina, Hortija, Musolinija, — po: grda je, Nijedan od njih ne može da opravda svečano ime latinskog »diktatora«; jedino, možda, ono grčkog »tiranina«, Latinski je diktator bio republikanski magistrat, kojemu bi Senat, za neko odredjeno vreme, ponudio neobične vlasti, ali zakonite, Grčki je »tiranin« bio improvizovani avanturist, koji bi — koristeći se nemirima, i neredom u kojem bi se nalazio grad dok u njemu nikakav priznat autoritet nije vladao — s pomoću sile falzifikovao i izigravao autoritet i vlast,

XIX vek, rodjen na polju Vaterloa, a pokopam na obalama Marne, imao je nad svim vekovima jedino preimućstvo, da uživa u isti mah i najsavršeniji red.i najveću slobodu, Čudna · stvar, kakvu ljudi nisu još nikada videli! Ali taj red, koji se činio da je tvrd kao od bronze, raspao se na komade; a sloboda, koja se činila besmrtna, umire u agoniji, nakon velikog Rata koji se baš u njenu odbranu i vodio, Zašto? — To je zagonetka koju bi trebalo rešiti, da bismo zagospodarili opet nad neredom s kojim se hvata u koštac naša volja,

(Preveo, s talijanskogf rukopisa, B. Radica.) Guglielmo O O

263