Nova Evropa

ова Европа

e Књига ХИП. Број 10. 1, октобра, 1925. е

e a

Ми и Запад.

Данас, кад као једна целина наш народ хоће да суделује у политичком, економском, и културном животу Европе, и осталог света, треба да испитамо и покушамо решити некоја важна основна питања. Једно је од важнијих таких питања; наш културни одношај наспрам Запада. Пре него што се упустимо у његово решавање, треба сами да знамо, na ли уопште може реално да постоји један такав проблем код нас и у којем облику, односно, јасније речено, да ли има неке разлике између нас и Запада, и које су, Али да ово питање

правилно схватимо, потребно је да знамо, како је у томе погледу било досад.

Запад, то су оне земље које су у свом историјском развоју углавном прошле сва она економско-културна стања од варварства до савременога капитализма, Тај економско-културни развој чини битну ознаку Запада, јер пре тога ниједан народ, или скуп народа, није то проживео, и јер сам тај развој испуњује главни део историје западне Европе, А то је уједно и оно најоригиналније што је западна Европа донела у општу историју. Она је у свом развоју прошла кроз три економске фазе: варварство, феудализам, и капитализам, и то је уједно основ њезина културног развоја. Свака поједина од ових фаза стварала је по једну културну епоху. Све те културне епохе пак имале су у себи доста заједничких елемената, који чине да нам се западна култура, од варварства па све до данас, ипак указује као једна целина, Уз мање важне ознаке које су томе узрок, постоји и једна основна, заједничка, карактеристика у свему што је Запад досада у култури створио, — то је рацијонализам.

На Западу, све носи веома јаке ознаке разума, јер је ту углавном све створио разум, све се ослања на њега, и све се управља по њему. И у другим културама, ван Запада, разум игра важну улогу, али нигде досада није ипак дошао до

.

тако јаког изражаја, јер док код других разум сарађује на

култури, у хармонији с осталим душевним снагама и својствима

285