Nova Evropa

naca koji prolaze kroz našu zemlju, vidi i svaki od nas, ako gleda bez predubedjenja i objektivno, Kao takav, dakle, on igra, i pozvan je da igra, jednu od glavnih uloga u državi koja ne obiluje velikim i bogatim gradovima; on je u mogućnosti, i on treba, da vodi, da ide ispred drugih naših gradova. To je očigledno. Pita se samo: kuda, i u kom pravcu?

Možda je bolje, i svrsi shodnije, da prvo kažemo u kom pravcu Zagreb, po našem mišljenju, nije pozvan da vodi, niti da se smatra prvim gradom u državi, I to je doduše danas već prilično jasno svakome, kogod računa sa činjenicama; ali se o tome ovde u Zagrebu ipak još glasno ne govori i nerado govori, Držimo medjutim da je korisno, i potrebno, raspršiti i poslednje f*ragove sumnje, pa jasno i razgovetno izreći, i obrazložiti, zašto Zagreb ne može biti glavnim političkim središtem i žarištem Jugoslavije, — Prvo, naravno, zato što takovo političko središte već postoji, a nema ni senke izgleda da bi se to moglo izmeniti u doglednom vremenu u prilos Zagreba, 1 to je tako pravo i prirodno, Nije Beograd postao političkom prestonicom ovog oslobodjenog i ujedinjenog naroda slučajno ili nekim nenormalnim sticajem prilika; svi znamo kakc su tekle stvari: Srbija, koja je izgradjivala svoju nacijonalnu državu već od sto i više godinA, povela је kolo i vodila političku borbu za oslobodjenje i ujedinjenje, — šta je dakle prirodnije i normalnije nego da oma nametne svoju prestonicu za političko središte celoj novoj tvorevini! Osim toga, pored sticaja prilika, i sticaj svojstava i sposobnosti ističu politički Srbiju i Beograd iznad Zagreba i faktora koji u njemu dejstvuju ili k njemu gravitiraju, To se za ovih poslednjih sedam godina lepo i često potvrdilo, i nije potrebmo, držimo, da potsećamo па primere, Zagreb, uostalom, sam po sebi, i nije nacijonalan grad u političkom smislu, iako je središtem hrvatstva, — u njemu pretežu elementi henacijonalni ili nacijonalno-politički indiferentni, Pored toga, politika nacijonalne borbe u našim krajevima bivše Momarhije sastojala se većim delom u megativnoj akciji: opozicijoni, duh prešao je takoreći u krv naših političara i javnih radnika, pa ga sad oni, ni kraj najbolje volje, ne mogu tako lako i tako brzo preboleti i preobratiti u pozitivno državotvorstvo, te od buntovnih rušilaca postati konstruktivni sitni radnici, Poglavito usled te stalne i odlučne idealističke politike, i usled njenih posledica, u ovim se krajevima dobrim delom izgubila sposobnost za realno i trezveno gledanje na javne stvari i na praktično upravljanje državom. Može se čak reći, da je teranje večite opozicije, na koju su pod Austro-Ugarskom bili takoreći osudjeni narodnjački elementi medju Srbohrvatima (pod Svetozarem Miletićem u Vojvodini, naprimer, ili pod 'Štarčevićem u Hrvatskoj), te stalno tajno dogovaranje i kon.spiriranje, urodilo nekim pojavama bukvalne netrezvenosti, da

318