Nova Evropa

(Косово, Куманово, Охрид), а да о самом Скопљу, симпатичном граду лепе будућности, и не говоримо. Решавајући, дакле, „питање" Јужне Србије у себи, југословенски новинари решили су га добрим делом и за целу југословенску јавност чији су они извештачи. Тиме су они уједно извршили један од позитивних циљева Конгреса, сазваног у Скопље; јер, на крају крајева, ипак је споредно ко ће бити председник а ко тајник ЈНУ, док само Удружење не одговара своме главном циљу и задатку: да буде скупом и организацијом правих југословенских новинара, т. ј. људи који боље него ико други познају свој народ и своју земљу, и који професијонално о њима извештавају друге и код куће и на страни, LT

Knjige i listovi, Sveučilište

kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Zagrebu — 1874 1924 — Spomenica Akademičkoga Senata — u Zagrebu 1925,

Ova spomenica u ukusnoj, upravo raskošnoj, opremi, sa mnogo slik4, planova, i statističkih crteža, — sadrži predistoriju i istoriju zagrebačkog Univerziteta i njegovih ustanovA, medju kojima poimence i Sveučilišne Knjižnice, osim toga, podaike o studentima i statistiku Sveučilišta, To je marljivo, da ne kažemo strogo naučno, prikupljen materijal, i sredjen od lica koja je, kako izgleda, samo Sveučilište smatralo najpozvanijima za ovaj posao, uključujući tu i Rektora Magnifikusa za godinu 1924, koji je knjizi napisao jedan latinski · predgovor na pune četiri strane velikoga kvarta. Taj predgovor, možda, ukazuje najbolje i na slabe strane ovoga monumentalnog dela: ako je delo pisano za one koji bez poteškoća čitaju latinski — a izgleda po celome aparatu da je samo za njih pisano, — a ne za širu inteligenciju, čemu ga je trebalo umnožavati na ovaj način i ovom prilikom (о pedesetogodišnjici od poslanka Univerziteta); a ako se htelo popularisati rad Univerziteta, i istaći njegovu važnost za narodnu kulturu u toku od pedeset godina, — čemu latinski predgovor, i svi oni silni podaci sa Skrižaljkama i statističkim crtežima, koji spadaju u arhiv ili, u najboljem slučaju, u rektorat, a koji teško da. mogu interesovati i same sveučilišne nastavnike? Zar samo zato da bi se — kod tolikih drugih nasušnih potreba Univerziteta i naše prosvete uopšte — utrošilo do poslednje pare onih 100.000 dinara što ih je Ministarstvo Prosvete, u nastupu izuzetne ženeroznosti (ili, možda, političkog računa?), votiralo za ovu Зротелс17... 5

346