Nova Evropa

било предувета за индустријско напредовање; будући да је читава Монархија била тек једно царинско подручје, било је јасно да творнице подигнуте у нашим крајевима нису могле издржавати конкуренцију с индустријом северних крајева Монархије, у првом реду Чешке, Моравске, и Шлеске, Ти су крајеви, поред традиције која у индустрији — особито ради радништва — игра велику улогу, имали све услове да буду индустријски центри пржаве; велике наслаге угља и рудници жељеза, те концентрација капитала, пружали су северним крајевима Монархије такорећи монополан положај. Чак и она индустрија која се по својој природи морала развијати на нашем територију, као например индустрија дрва, морала је, под притиском политичких прилика, своје главне директоре и своје средишне уреде да држи у Џешти, тако да Загреб, пако главни град Хрватске, није од те већ онда напредне индустријске гране имао никакове кори ти, — Ни са трговином није стајало много боље. Импорт колонијалне робе за читаву Монархију вршио се је преко Трста и Реке, и трговци из ових места долазили су у директан додир са свим већим трговцима у провинцији. Исто је било и са трговцима и индустријалпима из Беча, Пеште, Прага, и Брна, који су стајали у директном контакту и са нашом провинцијом, па наравно да нису осећали потребе да посао врше преко Загреба, било да ту издржавају филијале било своје агенте и заступнике,

Предратне политичке прилике биле су од огромног утипаја и на привредне односе појединих наших крајева у бившој Монархији. Тако је например веза између Далмације и Затреба остала на чисто културним односима; читало се загребачке новине и водило нешто рачуна о политичким приликама Хрватске-Славоније; али није било никакова привредног додира, а трговина међу тим нашим крајевима била је минимална, Слично је стајала ствар између Словеније и Загреба; осим нешто туристике, ближих привредних одношаја није било, Везе између наших крајева у бившој Монархији и бивше Србије, биле су поготово никакове; а поименце Загреб, лежећи постранце, није имао непосредна или ближег додира са Београдом, >

Оно неколико предузећа већега стила, што их је Загреб имао и пре Рата, нису могла никако да поремете главну карактеристику Загреба као чиновничког града, са много бирократизма а са веома мало смисла за привредна питања, Осим дакле културног значаја, Загреб је пре Рата и за крајеве у Монархији значио мало, и његов утицај углавном није прелазио границе градске митнице.

Али се већ у току Рата ситуација мења. Инфлација почиње да врши свој утицај, па се убрзо запажа један изра-

323