Nova Evropa

само велики посјед. Дакако, да би од задругарства осјетило користи читаво друштво, а несамо један сталеж, сељачки, потребно је да се оно примијени на сва подручја господарске дјелатности народа, и да задругарства свих струка буду у међусобној вези: продавачке задруге сељака с продуктивним задругама индустријских радника, конзумне задруге ових са продуктивним задругама сељака, и т,д.

А. задругарство, то је опет социјалистички принцигљ Задругарство је онај колективитет рада и капитала који с помоћу праведнијих и за друштво пјелисходнијих резултата замјењује великог капиталисту; њега замјењује и одстрањује, али задржава капитал као такав, као фактор потребан свакој продукцији, И тако социјализам, чувајући малу приватну својину, нарочито код земље, код сељака, али доводећи то приватно власништво у везу са задругарством, које има даље да обухвати читаво народно господарство у свим његовим гранама, — тако социјализам чува сељака, вриједи за сељака и за аграрну државу. Дакако, не онај строги доктринарни марксистички социјализам, рођен у приликама и у духу тако туђем нама, већ социјализам прилагођен приликама и духу нашег народа.

А шта ће бити онда, кад се сељачки сталеж — а то није баш далеко — буде толико намножио, да неће бити више доста расположиве земље, да сваки земљорадник буде и приватни њезин власник; Шта ће бити онда, кад ни најинтензивнија и најрацијоналнија култура тла не буде могла доскочити несразмјеру земље, која квантитавно остаје увијек иста, док се сељачко становништво стално умножава и диже бројем 7 То је дабогме тежак проблем; али он би се појавио и онда кад правни однос земље не би био однос приватног власништва, То дакле није проблем мале приватне својине као такове, те према томе нећемо овдје о њему ни расправљати. Изглед на тај проблем не може бити аргументом противу приватног власништва земљорадника, нити противу социјализма који с обзиром на то приватно власништво прави концесију, — ако се уопће може говорити о концесији ондје гдје нешто одговара природи и потреби, Иначе би се све на свијету могло назвати концесијом. Социјализам, као покрет, идеја, систем за живот, мора да одговара животу, његовим правилно схваћеним потребама. И док социјализам, народни социјализам, то чини, он не прави концесија, — осим самоме себи, социјализму, својој сврси да буде користан читавоме друштву а у првоме реду друштву које се зове сељак

и народ. Dr, А Пеш

401