Nova Evropa

неправде, насиља, и пакости, те одстранити трулеж данашњег европског друштва7 Све ово што препоручује Др. Морокути лепо је и потребно; али какво ће чудо преокренути милијоне глава — а понешто и жучи и још којекаквих органа — на нов правац...

Ми се нећемо упуштати у подробно испитивање наметнутих питања, знајући да се такви големи проблеми не решавају самим дискусијама у кругу интелектуалаца, него да су за њих потребни велики покрети маса и велике жртве, Остављамо овде уједно недотакнута и некоја друга питања, у којима је иначе објективни писац ипак подлегао сугестији својих нацијоналистичких конацијоналаца (например у томе, да је убројао и Хрвате и Словенце међу народне мањине у Југославији, и т. д.!). Ми се ограђујемо у исти мах и противу неких сумњивих покушаја денацијонализације и пацифизма у немачким редовима, знајући из искуства да има и овде неколико закрабуљених пангерманских нацијоналиста. Али не убрајамо нипошто у ред ве ове сумњиве господе нашег писца и његове сумишљенике у паневропском покрету; напротив, признајемо им много искреног, иако — донекле — најивног, оптимизма и идеализма. Књига Дра, Камила Морокутија свакако је један од врло добрих, искрених, и дсбронамерних прилога к питању европског нацијонализма, те бисмо желели да њезине идеје о народним мањинама не остану без сваког уплива на њихов положај у Европи. Нека би изазвале дискусију и отвориле нове путеве у конкретно и разумно решавање спорних питања, С том сврхом смоим ми овде о њој проговорили, Б, Борло.

Р, 5. У вези с овим предметом спомињемо, да је случајно баш ових дана (14. октобра) отворен Конгрес Народних Мањина Европе у Женеви, који је узео у претрес проблеме о којима говори књига Дра. Морокутија, износећи и заступајући углавном његово становиште: споразум међу народним мањинама Европе у сврху заједничког иступања, са помирљивим намерама наспрам народних већина у појединим државама, Конгресу присуствују делегати 33 групе, представљајући 12 народа са 35 милијона душа, дакле још више него што наводи Др. Морокути. Један од основних закључака које је овај Конгрес прихватио поставља главним принципом међународног рада и тежња Друштва Народа: да се нацијонална културна слобода има сматрати општим добром културнога света, исто као и религијозна слобода, те да се то има провести и законима, те правним формулама, У смислу овог принципа, свака држава мора зајамчити припадницима својих народних мањина неограничено и слободно уживање свих државнограђанских права,

407