Nova Evropa

veoma slabo obavešten, pa često prima za gotov novac salonske razgovore a ponekad i puko brbljanje svojih više ili manje »visokih« gostiju ili domaćina, smatrajući fo izrazom društvenog, odnosno narodnog, raspoloženja i opštih pogleda, To ide svakako na štetu njegove opservacije, Vredi još, osim toga, zabeležiti, da autor više puta izražava svoje nezadovoljstvo što Rusija nije bila dovoljno aktivna u Ratu, što nije dosta prosula krvi svojih sinova za opštu stvar, On to i izrečno kaže na više mesta, pa napominje da је o tome govorio i na nadležnim mestima, samim Rusima: da milijoni žrtava sa ruske strane nisu dovoljni, jer je Francuska žrtvovala relativno mnogo više!l,., Ovo je svakako zanimljiv prilog za razumevanje francuske psihologije i medjusavezničiih odmnos4A, Knjiga koja leži pred nama počinje sa 1, januara godine 1916, a završava 17, maja godine 1917 (po novom kalendaru), kada je autor, usled prilika, prešao granicu Ruske Države i vratio se u Pariz. Prvi zapis govori, sa puno simpatija i topline, o srpskoj Golgoti, Odmah iza toga, pod 6, januara, dolazi čini mi se pogrešno ali svakako zanimljivo — obaveštenje, o tajnoj sednici socijalističkih prvaka pod predsedništvom Kerjenskog, U tome zapisu javlja se prvi put ime Ljenjina, »maksimaliste, emigranta, koji živi u Švajcarskoj«, I nišla убе,,. Onda ide dan za danom, te se redjaju priče o katastrofama vekovne Monarhije, Pažnja čitaoca ostaje sve vreme паpregnuta dogod pred njega izlaze peripelije ove stlrašne i sulude drame, »Kada razmišljam o tome, koliko ima u ruskom uredjenju arhajičkog, zastarelog, primitivnog, i onog što se je preživelo, Ja često govorim u sebi: „Isto bi taka bila i Evropa, da kod nas, u svoje vreme, nije bilo Renesanse, pa Reformacije, i Francuske Revolucije!« I na drugome mestu: »Prema svojim načelima, carizam bi morao da je bez greba i bez

manš,,, Ako se, stoga, kod ovakog sistema uprave desi pogreška, nju vide suviše kasno, i niko više ne može da je ispravi,.,« IH: »,., Nikada, i ni u jednoj zemlji, sloboda reči

nije bila toliko ugušivana, kao u Rusiji, I danas još stvar stoji otprilike isto tako,,.«, Prirodno je da, pod autokratijom, i u almosleri ovake neslobode, isplivaju na površinu i zapovedaju razni miljenici i neodgovorni činioci, Medju ovima, i na stranicama Paleologova dnevnika, mi susrećemo na prvome mestu zloglasnoga Raspućina, o kome smo toliko puta već govorili, Žato ćemo ga ovde, koliko je to mogućno, ostaviti postrani, a zastati malo više na nekim drugim ličnostima i pojavama. Pod 5, februara (1916), Paleolog beleži: »TIri sam dama skupljao podatke o novom Predsedniku Ministarskog Saveta. no što sam saznao, nikako me ne veseli, Štirmeru je 67 godina, To je čoveh ispod običnog nivoa: pamet ima skučenu; pritom je cepidlaka, Dušu ima nisku, i njegovo je poštenje

409