Nova Evropa

Једино царинска заштита оних артикала које потребује наша пољопривреда имала би се ублажити, будући да се наша пољопривреда управо налази на почетку тешке аграрне кризе, проузроковане ниском цијеном аграрних производа, па ту царина знатно поскупљује експлоатацију,

Да завршимо. Најозбиљнији разлог који се износи против царинске заштите: да ова поскупљује робу која се увози из иноземства, тачан је; али је исто тако истина, да се при свем том ниједна држава није жацала да за то преузме на себе одговорност, само да би омогућила развитак властите индустрије, Касније, кад се индустрија донекле развије, међусобна конку_ренција већ дјелује да се цијене одржавају на одговарајућем нивоу. Чим би профит индустријалаца, услијед царинске заштите, постао превелик, подигле би се нове творнице, па би тако повећана продукција аутоматски дјеловала на смањивање цијена, Високе цијене, којих се многи толико плаше, нису доказ да се у једној држави лоше живи: дапаче, што је једна привреда развијенија утолико су веће и цијене. Па будући да у таковим државама напоредо са порастом цијена расту и наднице радника, то баш у државама са високим ниво-ом цијена радништву иде понајбоље, и таке су земље са високим цијенама постале атракцијом за радништво осталих држава. Коју корист од ниских цијена има радништво, ако привреда стагнира па оно нема посла!.,. Висина цијена дакле не игра пресудну улогу, само ако има довољно рада, јер код довољног упослења радника наднице се већ саме прилагоде нивоу цијена.

Према томе, сви економски моменти говоре за политику заштитне царине. Ипак са једне стране пријети опасност, да би се та политика могла напустити. Аустрија, наиме, у свом садашњем саставу, тешко да може остати као самостална држава. Њено је настојање да се прикључи Њемачкој Републици, и то би, бар економски, било за њу најбоље ријешење. Али велевласти, које се боје да би се Њемачка могла опет осилити, настоје да то уједињење по сваку цијену спријече, те да створе такове економске прилике у којима би се дала одржати политичка самосталност Аустрије, Аустрија је земља индустријско-трговачког карактера, и вишком своје индустријске дјелатности мора да покрије дефицит у продукцији животних намирница. Да се њена индустрија довољно развије, потребно би било осигурати јој заштићено конзумно подручје веће него што га има са данашњих шест-и-по милијона становника. Тако се родила мисао Подунавске Конфедерације, тојест: да дијелови бивше Монархије сачињавају јединствено царинско подручје, те да индустрија Беча може своје продукте без царине пласирати ондје гдје је то чинила и прије Рата. Будући да аустријска индустрија има боље предувјете за развитак него добар дио наше индустрије, а како је ту

506