Nova Evropa

"под његовом руком чудесним оруђем, п он је остао у том погледу мајстором и узором за касније пољске поетске нараштаје (углавном за време „Младе Пољске“),

Трећи велики песник, „анонимни песник" овог перијода, Зигмунт Красински (1812—1857), трагична је природа, која проживљује с подједнаком интензивношћу осећаја и народну катастрофу, и друштвену кризу која је захватила била у његово време Европу, као и властите животне конфликте. Из тога болећива гледања на савремени живот тога 21-годишњег младића поникла је прво „Небеска комедија“, дубока визија последњег сукоба између света аристокрације и света разорног радикализма. То прво дело пољске књижевности о једној општељудској теми задобило је нову актуелност поводом Руске Револуције, што је тачно истакао енглески писац Честертон (у предговору најновијег енглеског превода „Тће Џафиле Сотеду“). Друга је велика концепција Красинскога, „Иридјон“, у којем се проблем односа Пољске према Русији поставља на тле у доба расула античког Рима, те везује са прастаром темом рата између Сотоне и Бога, У низу осталих својих спевова, Красински је изнео своје мисли о прошлости и будућности Пољске, и својим оптимистичким погледима храбрио је народ. Он је у њима песник-филозоф. -

Та три песника — Мицкијевић, Словацки, Красински прекрили су у очима и у мислима потомства све друге писце свога доба; они су окружени култом који даје карактеристичну ознаку односа пољске јавности према поезији: у њима се не штују и не цене толико уметници колико „народни пророци“... А сва тројица су стварали у иноземству, и њихова су дела била кришом уношена у Пољску, и ту преписивана, распаљујући тако свети огањ забрањена патријотизма.

Међутим се у самој Пољској развијала књижевност мање полетна, али зато више везана за реалност живота н за потребе књижевне прође. Док су се у емиграцији рађале велике драме, чији аутори нису смели ни сањати да ће их приказивати на пољској сцени, у домовини стоји на првом месту по вредности и по плодности Александар Фредро (1793—1876), највећи пољски комедијограф, који као уметник спада у старију епоху. Његови позоришни комади (играни од 1821 године) сачињавају главни капитал пољског репертоара, и комични типови Фредра у народу су неизмерно популарни, поглавито као миле успомене из прошлих времена, Од његових комедија заслужује да се поименце спомене „Госпођица се венчава, или магнетизам срца“, дражесна слика из друштва (како се буди љубав у младим срцима), која би требала да уђе у светски позоришни репертоар. Иначе, јављају се и многи писци романа и новела, особито историјске садржине. Роман је имао много успеха, јер је одвраћао мисли народа од тужне реал-

518