Nova Evropa

likom Velike Seobe u mmogome kao narod {sa gotovo сејоkupnom svojom crkvenom i svetskom orgamizacijom, за уеlikim muaferijalnim bogatsevom, sviojim relikvijama, itd.), Što je za Hapsburšku Kuću bilo naivažnije, taj je narod u izvesnoj meri bio i politički i društveno slobodan, a njoj je trebalo vojne snage za odbranu i od Turaka i od Madžara, pa je upotrebila ovaj — kako su da i savremenici opisali ratnički narod, u odbranu interesa svoga Doma, Car je priуЏебјата zađarantovao srpskom marodu očuvanje mjegove vere, narodmosti, i nješova posebnog položaja, a srpski narod se, kao »patrimontum domus Austriacae« zakleo Caru na vernost, lako dakle srpski marod u Austriji mije dobio svoju posebnu političku teritoriju, ipak je bio izdvojen u posebnu vojnu leritoriju, izuzetu od istorijskih „zemaljskih vlasti, ugarskih i hrvatskih, u stvari nepravoslavnih i prema Srbima vrlo meraspoložemih, Takozvani »politički sabori« srpskoga naroda bili su u stvari samo taktički potezi bečkosša Dvora, Ipak se ne može poreći da srpski narod nije imao i znatnih prava: zvanično se on vrlo često naziva natio; ima svoje crkvene sabore sa zastupnicima svojih »staleža«, a delomično 1 svoje »nacijonalne magistrate«, Rečju, prema ostalim etničkim grupama, izuzimajući Madžare, srpski se narod formirao u Austriji kao narod, a široke mase srpskoga naroda bile su u mmogome slobodnije i bolje situjirane od širokih masa drugih etničkih grupa, Sve ove pogodnosti i prava plaćao je, uostalom, naš narod vrlo skupo, vojnom krvavom službom, jer katolički Dvor ne bi inače ni imao neki naročit razlog da od Srba »šizmatika« pravi narod i naciju |

Politički položaj srpskog naroda od Velike Seobe do godine 1848 nije pretrpeo nikakovih većih promena, Uglavnom, ostao je neodredjen, jer je bečki Dvor želeo, da ša može proizvoljno da iskorišćuje, U takvom položaju nalazio se srpski narod kada je, kako je sam za sebe rekao; »mlad zelem« ušao u borbu za narodna prava Svetozar Miletić,

Politički položaj izgledao je kao da će formiranjem Vojvodine biti znatno izmenjen, Još 1840 obraćao se Car na »čestiti i verni narod srpski«; a već u pismu grofu Rehbergu, kojim se ukida Vojvodina, piše on o »svojim згрskim podanicima«, Miletić je osetio svu važnost ove velike političke promene, kao i važnost političkog momenta u borbi svakoga naroda, te u svom istorijskom članku »Na Tucindan«, izmedju oslalog, piše i ovo: »Vojvodstvo, t. j. biće političko naroda srpskog s ove strane«, ma i u »preobraženom vidu, ma i bez imena toga, za celo će vaskrsnuti«. Od Madžara traži da se Srbima »organ marodmi d4, koji će, i to ustavnim putem, Ugarskom Saboru zahtevanja narodna pred-

112