Nova Evropa

ова Европа

Књига ХИП. Број 5. 11. марта, 1926

Иван Лорковић.

Тко би хтио да прикаже новију хрватску политичку повијест на темељу живота појединих личности, могао би у ту сврху као врло згодну одабрати личност Дра. Ивана Лорковића. Било би претјерано рећи, да је он давао обиљежје, или да је био средиштем политичког живота, раздобљу од задњих тридесет година; али о њему има шта да се каже. Он је био један од носилаца оних идеја које су се — са већом или мањом снагом, са јачим или слабијим успехом — бориле у то доба за своје остварење у нашем јавном животу. Та борба сачињава нашу повијест, и она се утолико потпуније огледа на животу бораца из првих редова уколико су вјерније они њих, идеје, тумачили и проводили, Лорковић је ту био међу првима, |

Почео је с идејом хрватско-српског јединства. У оно доба — године 1895 — није то било тако лако како се данас можда чини, Онда је хрватство за већину још значило исто што и рећи; нема Срба; и обратно, српство; нема Хрвата. Требало је доста самосвијести овоме шовенском негирању супротставити: „Има и једних и других, јер они су једно"! Требало је смјелости, да се спаљивању српске заставе стави насупрот ватра којом је онда планула — маџарска застава. Притом су узели учешћа, додуше, и такви који нису били свјесни оне везе, оног протеста, оног значења што га је имало спаљивање маџарске након српске заставе; али је свакако оно прво симболички показивало пут којим је требало да пођу Хрвати и Срби да би одолели Маџарима и династији.

Тко је познавао Лорковића површно, и само од посљедњих осам година наовамо, могао би посумњати да се изневјерио идеји своје младости. Преварио би се. Лорковић, то је истина, није вјеровао већини српских, и поименце србијанских, политичара, напосе оних водећих, он је био освједочен, да они нијесу још ни потпуно ни исправно схватили праву идеју народног јединства, и да су више Срби него Југословени; а кад је видио како они мисао јединства проводе у пракси, он

129